Od diplomate do nobelovca

Komentara 0

Lep ugođaj upriličen je na dva sprata Kulturnog centra Srbije u Parizu, gde je tematski i slikovito prikazan put Ive Adrića, pisca i diplomate, kako i nosi naziv izložba u organizaciji Muzeja grada Beograda, Memorijalnog muzeja "Ivo Andrić" i uz podršku Ministarstva kulture Srbije.

Fransin i Neno Hrisafović

Prikazane su slike višegradskog mosta, a izloženi: radni sto, pisaća mašina olimpija, ukoričeni "Književni glasnici" i druge knjige, kožni kofer, šešir, pa i pirotski ćilim kao simbol Balkana. U okviru izložbe ovih autentičnih eksponata, nanizani su i uramljeni fotosi i opisi boravka po metropolama Evrope, kojima je Ivo Andrić podario svoje visokointelektualno diplomatsko delovanje i iskustvo.

Rođen je u Travniku, rastao između Višegrada i Sarajeva, sa usađenim duhom Bosne i njene istorije, boravio je u Vatikanu 1920, Bukureštu 1921, Trstu 1922, Gracu 1923-1924, Marselju 1926, Parizu 1928, Madridu 1928-1929, Briselu 1929, Ženevi 1930, Beogradu 1933-1939, Berlinu 1939-1941, Beogradu 1941-1960, a u Stokholm stiže 1961. u ulozi laureata Nobelove nagrade za književnost, a kao majstor razrade sudbina ljudi u podneblju sa kojeg potiče.

Na polju književnosti, kaže se, "svaka mu je zlata vredna". Ovekovečila ga je "Na Drini ćuprija", ali jednako vredni su "Znakovi pored puta", "Travnička hronika", "Mostovi", "Žar i druge novele".., ovaj put izloženi u prevodu na francuski jezik. Tokom cele večeri svečanog otvaranja, kojem su prisustvovali ministar savetnik Pavle Jovanović i ambasador Srbije pri Unesku Zorica Tomić, iz zvučnika su dopirali odlomci Andrićevih tekstova u izvođenju glumca Petra Ejdusa.

Stojan Jojić za Andrićevim stolom

- Ja sam Poljak, novinar u penziji, specijalista za kulturu bivše Jugoslavije. Sećam se kad je Andrić dobijao Nobelovu nagradu, znam da je studirao u Krakovu i njegove veze sa Poljskom uvek su bile veoma bliske. Velika je ličnost srpske i jugoslovenske književnosti. Čitao sam ga mnogo, blizak mi je, a zaslužni je dobitnik Nobelovog priznanja - u dahu govori Henrih Rog.

Srpski duh

- Ivo Andrić je isticao i tvrdio da naša civilizacija nije podeljena na verska plemena. Njega, kao i Mešu Selimovića, prožimao je isti duh, imali su zajedničku svest o kulturnoj pripadnosti velike grupacije - srpske kulture, a nikad nisu odvajali svoju pripadnost od svetske kulture, niti su imali prepreke i stid što pripadaju Balkanu. Osećali su se pripadnicima sveta - analizira izdavač Slobodan Despot.

Inženjer Bogdan Ličanin, poreklom iz Knina, kaže:
- Velikan. U svom govoru -zahvalnice u Stokholmu, kao veliki poznavalac mentaliteta i duše Balkana, ali i sveta, tačno je predvideo šta će se dogoditi sa Jugoslavijom.

Poznanstvo

- Upoznao sam ga 1952. godine, u Beogradu, u poseti kod tada njegove još uvek nevenčane supruge Milice Babić-Jovanović, kostimografa u Narodnom pozorištu, a koja je bila prijateljica moje tetke Divne Đoković. Ivo je bio ozbiljan, vrlo tih, govorio je jasno. Kad je oženio Milicu, imali su kuću u Herceg Novom. Preminula je dok je u bašti plela venac od ruža. Ivo je ostao da živi sa taštom - seća se konstruktor inženjer Neno Hrisafovich.