01. 04. 2011. 12:00h | Gorana GLIGOREVIĆ
veličina teksta:+-

Okovi raspada bivše Jugoslavije

Komentara 0

Film Borisa Malagurskog "Težina lanaca", koji govori o tome zašto je nestala Jugoslavija, premijerno se prikazuje ovog vikenda u Montrealu, Torontu i Vaterlou (Kičiner). U Torontu će gledaoci imati priliku da pogledaju ovu uzbudljivu dokumentarnu priču u subotu u Bloor Cinema sa početkom u 21.30.

Boris u Prištini sa tri uzdignuta prsta ispred biste Bila Klintona

Drugi po redu dugometražni dokumentarni film mladog reditelja iz Vankuvera plod je dvogodišnjeg istraživačkog rada i lične posvećenosti ovoj temi.

 

- Odgovore na pitanje zašto se desio raspad bivše Jugoslavije nije teško naći ako ih tražite, oni su tu pred našim očima, ali ih niko ne gleda. Doduše, mora da se traži po brojnim izvorima, po dokumentaciji, a ja uživam u tom istraživanju i povezivanju činjenica - kaže Boris Malagurski. - Toliko je toga nedorečenog vezano za bivše jugoslovenske prostore da je to, zapravo, meni bila ogromna motivacija da se upustim u čitavu priču oko filma.


Dvadesetdvogodišnji student četvrte godine režije u Vankuveru snimao je intervjue i izjave u 27 gradova Amerike, Kanade, Srbije (i Kosova), Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Prosto neverovatno zvuči da je ovaj mladić za dve nedelje na prostorima bivše Jugoslavije obišao i snimao u 17 gradova.


- Imali smo zaista napregnut program i morali smo strogo da ga se pridržavamo i da poštujemo unapred određenu satnicu kako bismo uradili sve što smo planirali. U Sarajevu, Prištini i Ljubljani intervjuisani su obični ljudi na ulici. Na Kosovu, na primer, otrežnjenje je bolno. Razočaranje u zapadne sile, posebno Ameriku, jeste vidljivo. Očekivalo se više pomoći. Kosovski Albanci su shvatili da su zapravo kolonija - kaže naš sagovornik.


Na naše pitanje da li se nešto promenilo u odnosu na Srbe od njegovog poslednjeg odlaska na Kosovo pre dve godine, kada je snimao svoj prvi dokumentarni film "Kosovo, možeš li da zamisliš", naš sagovornik odgovara da tu nema nikakve promene i da je pitanje nezavisnosti nedodirljivo.


Snimanje ovog filma finansirano je donacijama koje su stizale sa svih strana sveta, a najviše iz Australije, tačnije Perta, gde se Branislav Grbović potrudio da animira ondašnju srpsku dijasporu kako bi se prikupila sredstva. Pomagali su, takođe, Marinko Babić, Marko Janković, Vanja Tubin i Filip Vukadinović tako što su snimali delove filma u različitim državama na različitim kontinentima.


Traganje za činjenicama


Malagurski ističe da je film odlično sredstvo da ljudi vide i shvate koji su događaji i faktori doveli do raspada jedne zemlje i kakve su posledice tog raspada.
- Ja zapravo uživam u tom pronalaženju i prezentovanju činjenica koje tzv. obični ljudi nemaju vremena da traže ili jednostavno ne vide. Najveća nagrada mi je kad neko ko je pogledao film dođe i kaže kako mu je nakon toga sve mnogo jasnije ili kako je saznao nešto novo. Zapravo, moja satisfakcija će omogućiti ljudima da saznaju važne stvari koje su dramatično uticale na živote stanovnika bivše Jugoslavije.

- U celom procesu snimanja filma, pa i oko njegovog prikazivanja u Australiji i Srbiji, veći deo posla su obavili mladi ljudi i to je nešto što zaista moram da naglasim. Moji vršnjaci ili oni malo stariji bili su najviše angažovani oko svega ovoga i mene izuzetno raduje da moja generacija shvata i podržava to što radim - kaže Boris.


Impresivna je lista sagovornika u filmu: od penzionisanog kanadskog generala Luisa Mekenzija, bivšeg kanadskog ambasadora u Beogradu Džejmsa Bizeta, Mišela Čosudovskog, Sunila Rama, Skota Tejlora, Džona Perkinsa, Gregorija Iića, Džordža Bogdanića, Džordža Kenija, Vlade Divca, Srđe Trifkovića, novinara "Mladine" Erika Valenčića, hrvatskog novinara Željka Peratovića, koji je pisao o Milanu Levaru, zatim Vesne Levar, udovice Milana Levara, pa Jadranke Rajhl-Kir, Rada Aleksića iz Trebinja, oca ubijenog Srđana koji je zaštitio svog komšiju Muslimana u ratu, do Verana Matića i Branislava Lečića.


Na kraju pitamo ovog izuzetnog mladića šta je njemu zapravo motiv da se na ovakav način bavi filmom i šta je sa svojim poslednjim ostvarenjem hteo da kaže.


- Želeo sam da dokažem da je prostor bivše Jugoslavije kolonizovan u ekonomskom i političkom smislu. Namere Amerike su ostvarene, a sve se to može naći u transkriptima američkog Senata - senator Džozef Bajden je jako zaslužan za to što se dešavalo tokom devedesetih. Hteo sam, takođe, da pokažem da ljudi na području cele bivše Jugoslavije teško žive zbog međunarodnih bankarskih institucija, MMF-a i svetske banke, koje pljačkaju nove države. Želeo sam i da progovorim o tome ko su nam prijatelji, kako iz ove situacije izaći, od koga i čega možemo imati koristi. Rešenje postoji, ali to rešenje niko ne nudi, niti jedan političar na Balkanu, a ono je, zapravo unutar nas i mi treba da se oslonimo sami na sebe.

Izmakla mu Medlin Olbrajt


Umalo je Boris Malagurski stigao i do Medlin Olbrajt. Ona je prvo pristala na intervju, a zatim je otkazala svoje učešće. Pitali smo našeg sagovornika ko mu je bio "veza" za bivšeg američkog sekretara. Odgovorio je da je kontaktirao njenu službu preko interneta i da su prvo pozitivno odgovorili, a zatim otkazali njeno učešće.

 

Uspeh u Vankuveru i Subotici


Film Borisa Malagurskog je bio uvršten u program ovogodišnjeg Kustendorfa. Dva dana pre početka festivala, na sam dan kad je držana konferencija za štampu ministra kulture Nebojše Bradića, film je skinut sa repertoara i nikad niko nije objasnio zašto.
Sa izuzetnim uspehom film je prikazan u Australiji, Vankuveru i Subotici, rodnom gradu reditelja.


Vankuver Dijaspora Boris Malagurski Dokumentarni film Dokumentarac Jugoslavija SFRJ
Povezane vesti: