Muzej uzalud traži podršku

"Nismo zadovoljni odzivom sunarodnika na naše pozive, a novac od njihovih članarina mnogo bi značio za funkcionisanje ove ustanove", kaže Vesna Noble

Divac potpisuje člansku kartu muzeja

U Srpsko-američkom muzeju "Sveti Sava" u Čikagu u nedelju je bio Dan otvorenih vrata, kojim je uprava nastojala da privuče nove članove i makar se malo približi zacrtanom cilju da do 27. januara sledeće godine ima 400 članova i malo izvesniju finansijsku situaciju. Nažalost, sa novoučlanjenim sugrađanima od subote muzej za sada ima samo 119 članova, što je mnogo više od 56, koliko ih je bilo 8. jula, ali daleko od planiranog broja.

- Naravno da nismo zadovoljni odzivom naših sunarodnika na brojne pozive za učlanjenje u SAM "Sveti Sava". Poslali smo više od 500 imejl poruka, pozivnicu za Dan otvorenih vrata stavili i na našu fejsbuk stranicu, obaveštenje postavili na naš veb sajt, ali izgleda da nije bilo velikog efekta. Ni činjenica da nam je u gostima bio i postao počasni član naš proslavljeni košarkaš i veliki humanista Vlade Divac nije mnogo pomogla. Tog dana smo dobili 20 novih članova, što nije zanemarljiv broj, ali ako želimo da cilj od 400 ostvarimo do 27. januara, Dana Svetog Save, moramo raditi još energičnije i imati bar još jedan Dan otvorenih vrata, sa idejom da svaki član sa sobom dovede još jednog budućeg člana muzeja. Zašto broj od 400? Zato što bi iznos od članarine, koja je 100 dolara, bio dovoljan za plaćanje poreza na kuću u kojoj je muzej, što nam je u ovom trenutku veliko finansijsko opterećenje. Ipak smo optimisti i verujemo da ćemo na dan svečanog otvaranja muzeja imati bolju finansijsku sliku - kaže za "Vesti" Vesna Noble, sekretarica uprave muzeja.

Uprava i članovi planiraju da za svečano otvaranje opreme tri muzejske prostorije: sobu Nikole Tesle, sobu posvećenu srpskoj emigraciji u Americi i sobu posvećenu pravoslavlju i Hilandaru. Zato pozivaju sunarodnike da donesu eksponate i prilože ih muzeju, bilo da se radi o predmetima koje su nasledili od svojih predaka, prve generacije emigranata, bilo da se radi o poklonima koje žele da uruče muzeju, koji pripada svima i u koji bi svi sa radošću trebalo da dolaze.

- Nažalost, ova institucija ima svojevrsnu stigmu, neki ljudi od nje zaziru, a mi to sada želimo da promenimo, da je postavimo na zdrave noge, svakoga da dočekamo dobrodošlicom jer je ovo muzej svih nas. Osim toga, želimo da se otvorimo i prema Amerikancima i drugim etničkim zajednicama jer je važno da nas predstavimo njima, kao i da uspostavimo saradnju sa lokalnim i gradskim vlastima i zanimljivim programima privučemo publiku, donatore i različite fondove, na čija bismo sredstva mogli računati. Do 15. januara, pet stanara, koliko ih sada ima u kući, moraće da se iseli, a posle toga će u zgradi živeti samo domar koji će ujedno brinuti o osnovnim stvarima u muzeju. Moramo da osmislimo dobre programe, razmišljamo o časovima srpskog jezika i slavistike, zanimljivim predavanjima za Amerikance, uz postojeće kvalitetne programe, pozorišne predstave, koncerte i izložbe - dodaje Vesna Noble.