Reka vernika slila se u crkve

Po neuobičajeno toplom vremenu za ovo doba godine proslavljen je Božić u Torontu. U crkvama, na jutarnjim liturgijama, te u domovima, radost Hristovog rođenja podeljena je u porodici, sa kumovima i prijateljima. Posebnu notu radosti i opuštenosti bilo je lako uočiti, jer Božićne svečanosti su se ove godine proslavljale u toku vikenda. Za pripadnike pravoslavne vere u Torontu to kada "pada" Božić od velike je važnosti.

Slike sa Badnje večeri u Crkvi svih svetitelja u Misisagi

Neradni dani su prava blagodet, jer nema objašnjavanja na poslu, ubeđivanja sa pretpostavljenima i izostanaka dece iz škole. Naime, iako na papiru sve funkcioniše, u praksi nije retkost da se za Božić ne može dobiti slobodan dan.
 

Idilu bi ove godine upotpunio sneg koga nema, a i odsustvo snega i hladnoće za vreme Božićnih praznika ne tumači se kao najbolji znak. Ipak, sve je bilo mnogo lakše bez hladnoće i belog pokrivača.
 

U petak, na Badnje veče, već po tradiciji slila se reka vernika i parohijana u svoje crkve. U hramu Sabora svih svetitelja u Misisagi liturgiju su služili sveštenici Prvoslav Purić i Ljubo Rajić. Posle liturgije, badnjak je iznet i zapaljen pred crkvom. Usledila je posna večera u Srpskom centru.
 

Posmatraču bi sigurno zapeo za oko veliki broj dece i mladog sveta u crkvi i oko nje. Najmlađi su se u crkvenom dvorištu igrali u specijalno za njih napravljenom zabavnom parku sa ljuljaškama i klackalicama, što je zaista svojevrstan kuriozitet, jer je u januaru u Torontu vrlo teško zamisliti bilo kakvu aktivnost koja se dešava van zatvorenog prostora, a da nije reč o klizanju, sankanju ili skijanju.
 

U rasejanju, bar onom kanadskom, crkva je za mlade i mesto okupljanja i druženja. Počne to na Badnje veče, a nastavi se na božićnoj zabavi koja se svake godine održava u Srpskom centru, gde se iskupe cele ekipe iz susedstva ili iz škole.