"Srušićemo mit o raspadu Jugoslavije"

Boris Malagurski, mladi filmski reditelj iz Vankuvera, svoju potragu za istinom - o tome kako i zašto je došlo do rata u bivšoj Jugoslaviji - beleži u svom novom dokumentarnom filmu pod nazivom "Težina lanaca".

 

Krajem 2009. godine deo filma je snimljen u Otavi, sa kanadskim sagovornicima: Džejmsom Bizetom, bivšim kanadskim ambasadorom u Jugoslaviji, penzionisanim kanadskim generalom Luisom Mekenzijem, novinarom i izdavačem Skotom Tejlorom, Sunilom Ramom, vojnim analitičarem i Mišelom Čosudovskim, profesorom ekonomije i urednikom i osnivačem "The Global Research Centre", kanadske organizacije koja se bori protiv globalizacije i novog svetskog poretka i sponzor je filma.

 

 

"Moji sagovornici, Kanađani“, naglašava Malagurski, "predočili su kanadsko viđenje uloge zapadnih zemalja u raspadu Jugoslavije i okretanju etničkih zajednica jednih protiv drugih u krvavom ratu koji je usledio. Glavna premisa filma zapravo je da je Jugoslavija kolonizovana i tokom dva sata, koliko će dokumentarac trajati, moji sagovornici i ja ćemo dokazati tu tezu“.

 

Veći deo filma snimaće se od maja do avgusta ove godine, naravno ukoliko bude dovoljno materijalnih sredstava za njegovu punu realizaciju. Naime, do sada je od donacija prikupljeno 7.500 dolara, a da bi se film završio potrebno je još toliko novca. Autor filma apeluje na sve naše ljude, posebno u Kanadi, iz koje je do sada pristiglo najmanje donacija, da pomognu realizaciju ovog ostvarenja koje će, po njegovim rečima, srušiti mitove o tome kako je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji i koje će osvetliti i one aspekte koji su do sada bili, namerno ili ne, zanemarivani.

 

Prevashodno, Malagurski misli na ulogu Sjedinjenih Američkih Država u celokupnoj jugoslovenskoj situaciji.

 

Nagrada u Meksiku Borisov prethodni film "Kosovo - Možete li da zmislite" otkupila je ruska televizija, a dobitnik je i "Srebrne palme" na festivalu u Meksiku. Videli su ga gledaoci u Americi, Evropi, Australiji. Boris Malagurski je tek 20-godišnjak, student režije iz Vankuvera koji se "zarazio" kamerom na početku srednje škole, a "osvestio", kako sam kaže, po preselenju u Kanadu pre pet godina. Tada je i počeo da se zanima "ozbiljnim" temama sa područja bivše Jugoslavije.

"Odličan film Džordža Bogdanića "Rat koji se mogao izbeći" nije osvetlio ulogu Amerike u jugoslovenskom krvoproliću. On je bio prilično blag i opravdavajući kada je Amerika u pitanju, prebacujući svu krivicu na Nemačku. Mi u ovom filmu, međutim, dokazujemo da su Amerikanci iz dva razloga nasrnuli na bivšu Jugoslaviju. Prvi je ekonomski interes, jer se Amerika obogatila prodajući oružje tokom svih sukoba od 1991. do kosovskog rata. Zatim, oni su pokupovali jugo-industriju po vrlo niskim cenama. Takođe, u filmu se bavimo pitanjem - gde su otišle pare za rekonstrukciju ratom pogođenih područja, šta je sa nekadašnjim državnim firmama, zašto i kako je rudnik "Trepča" otet od Srba, šta je sa građanima bivše Jugoslavije kojima je obećan prosperitet? Drugi razlog je vojne prirode. Kada se Nemačka ujedinila, Amerikanci su ostali bez glavne vojne baze. Zato su napravili Bondstil, a Bosnu su u potpunosti kolonizovali. Naravno, tu je i činjenica da Amerikanci bolje kontrolišu razbucane države i posvađane susede, a osim toga i Pentagon je davno u svojim dokumentima naveo da Amerikanci ne tolerišu ni jednu silu, pa ni regionalnu“, ističe autor.

 

Film će se baviti i dokumentom "National Security directive 133" iz 1984. godine koji jasno potvrđuje da su već tada napravljeni planovi kako da se razbije jugoslovenska ekonomija. Boris Malagurski se, tako, fokusira na ekonomski aspekt i pokazuje kako je Jugoslavija ekonomski uništavana da bi se stvorile međuetničke tenzije koje su na kraju dovele do rata.

 

"Mi ovim filmom želimo da srušimo razne mitove koji se provlače o tome kako je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji, ali takođe želimo da iskažemo naš duboki antiratni stav. Ovo je, pre svega, antiratni film, pa će se u njemu naći i delovanje organizacije "Mirovne akcije humanista" i primeri koji govore o tome da su se ljudi tokom rata ispomagali bez obzira na etničku pripadnost“, ističe Malagurski.

Snimljeni su i razgovori sa nekoliko umetnika, sociologa, novinara iz Srbije, a glavnina sagovornika sa područja bivše Jugoslavije snimaće se od maja. Kada film izađe iz montaže, krajem godine, njegov put biće festivalski, ističe autor, a cilj je da se ovo ostvarenje prikaže i na televiziji. Sve informacije o filmu mogu se naći na www.WeightOfChains.com