Spasilac Nemaca, srpski tenkista

Komentara 3

Predrag Ivanović (39) postao je ime koje se u Berlinu, od pre 10 dana, izgovara sa posebnim poštovanjem. Naš hrabri zemljak, rodom iz Menhengladbaha, kako su i "Vesti" izvestile (broj od srede 17. avgusta), postao je heroj glavnog grada Nemačke spasivši četvoro ljudi iz plamene buktinje u koju se za tili čas, nakon havarije, pretvorio jedan automobil.

HEROJ BERLINA: Predrag Ivanović

Uspeli smo da dođemo do našeg zemljaka, za kojeg se ovih dana otimaju najveće nemačke medijske kuće, a on je uspeo da pored svog posla i tih silnih obaveza, koje mu je nenadana popularnost donela, nađe vremena i za ragovor sa novinarima "Vesti", najtiražnijeg dnevnika srpske dijaspore.

- Rođen sam u Menhengladbahu (pokrajina Severna Rajna-Vestfalija), jer je moj pokojni otac Nenad (preminuo 2006. godine), inače rodom iz Prnjavora (Republika Srpska), tu našao gastarbajtersku koru hleba, a radio je kao bravar. Dete sam iz mešovitog braka, majka Katarina Hrvatica je rodom je iz jednog sela kod Nove Gradiške. Kada je trebalo da pođem u školu, vratio sam se u očev rodni kraj i između 6. i 15. godine živeo sam u tadašnjoj Jugosalaviji - priča nam o sebi "heroj Berlina".

- U Nemačku sam stigao ponovo 1988. godine, a od pre sedam godina sam u Berlinu, gde sam, kao i moj otac nekad u Menhengladbah, došao "trbuhom za kruhom" jer u rodnom gradu nije bilo posla. Jedno vreme sam ovde i studirao, radio za to vreme razne poslove, a sada sam se skrasio u poštarskom zanatu i - ne žalim se - priča Ivanović.

- Tog jutra, u subotu, 11. avgusta, našao sam se u delu grada Šeneberg (Hauptštrase) gde se nalazi poslovnica pošte za koju ja radim. Nakon dugog kišnog vremena osvanuo je predivan dan, pa je nas nekoliko kolega, pet ili šest, odlučilo da radni dogovor i sastanak napravimo na ulici ispred firme, jer se tamo može zapaliti i cigareta. Pušili smo, pričali i uživali u jutarnjem suncu, i duže nego uobičajeno, i tako doživeli da se ta horor saobraćajka odigra pred našim očima - govori za "Vesti" Ivanović.

Priča nam Ivanović kako su videli da je vozača automobila marke pežo izgubio kontrolu nad automobilom, prešao preko jednog betonskog ostrva na sredini ulice i potom se zabio u parkirani kombi, prevrnuvši se pri tome na desni bok.

- Kasnije sam sa kolegama analizirao nesreću i došli smo do zaključka da su betonski blokovi na tom "ostrvcetu" preko kojeg je pežo prešao, verovatno odozdo pocepali rezervoar automobila, a onda je prilikom udara dovoljna bila i iskra iz metala da se benzin i automobil istog trena zapale - priča nam Ivanović o tim dramatičnim trenucima kad su bukvalno sekunde odlučivale o životu i smrti.

Pad sa krova

- I moja majka, koja danas živi u Prnjavoru, saznala je za ovo i njen komentar kroz smeh je bio: "Tipično za tebe." Htela je da kaže da uvek upadam u neke opasne situacije iz kojih se, na sreću, ipak nekako lako izvlačim. Tako sam 2002. godine radio kao krovopokrivač i u jednom trenutku pao sa krova, sa 11 metara visine! U padu sam napravio salto i na zemlji se dočekao na ruke i noge. Ruka mi je doduše napukla, ali nikakvih drugih povreda nisam imao - priča Ivanović.

Vozila pijana devojka

Jedna od devojaka koja je došla da se zahvali Ivanoviću na spasavanju bila je i devojka koja je vozila automobil. Pored toga što je u vozilu bilo više ljudi nego što je registrovan (5 + 1, umesto 4 +1), po svemu sudeći je bila i pod uticajem alkohola, pa je policija protiv nje već podnela prijavu zbog izazivanja nesreće u ugrožavanja ljudskih života.

Nagrada od firme

Kada su u Predragovoj poštanskoj ekspozituri čuli za hrabri podvig svog radnika, odmah su odlučili da ga nagrade: dobio je poklon aranžman za letovanje na destinaciju po svom izboru, plus džeparac. Sigurno će biti i kandidat za nagradu za herojsko delo koje u Nemačkoj razne institucije i medijske kuće dodeljuju obično krajem kalendarske godine, o čemu će "Vesti", naravno, izvestiti svoje čitaoce.

- Nisam razmišljao mnogo, niti me je bilo strah, i opet bih tako uradio. Smatram to normalnom i ljudskom obavezom pomoći nekome u nevolji. Potrčao sam koliko me noge nose i prvi stigao do zapaljenog automobila. Popeo sam se na kombi i krenuo da kroz razbijeno staklo izvlačim ljude iz prevrnutog automobila. Prvo dvoje je bilo skoro neozleđeno, ali drugu dvojicu koji su sedeli na zadnjem sedištu već je bio zahvatio plamen. Poslednjeg čoveka kojeg sam izvadio bio je mnogo opečen. Gotovo da na sebi nije više imao ni parče garderobe, sve je već bilo izgorelo i bio je bez svesti. Ta slika će me još dugo progoniti - priča nam Ivanović o dramatičnoj akciji spasavanja unesrećenih.

- Mislim da mi je u efikasnosti spasavanja tih ljudi mnogo pomogao i dril koji sam prošao u vojsci Republike Srpske. Naime, kada sam zatražio nemački pasoš postavio se uslov odsluženja vojnog roka. Pokojni otac je bio na mene mnogo ponosan kada sam odlučio da tu obavezu 1997. godine obavim u vojci RS, a ne u Nemačkoj. Služio sam u 101. oklopnoj brigadi vojske RS i bio sam komandir u tenku. Često smo vežbali izvlačenje iz uništenog ili zapaljenog oklopnjaka, i verujem da mi je to iskustvo pomoglo da brzo izvučem povređene i predam ih dalje mojim kolegama poštarima koji su ih zbrinjavali na zemlji. Video sam da su dve devojke koje su bile na prednjim sedištima uspele same da se zvuku iz havarisanog vozila. Bile su nepovređene, a pre nekoliko dana došle su u suzama da mi zahvale što sam pomogao u spasavanju. Od njih sam saznao da se onaj najteže povređeni, koga su helikopterom prevezli u bolnicu, i dalje bori za život jer mu je izgorelo 75 odsto kože. Ipak, nadam se da će preživeti - dodaje Ivanović.

Skromni poštar je nakon herojskog čina, kao svedok nesreće, ostavio svoje podatke policajcima i lekarima hitne pomoć koji su zbrinjavali povređene, a on je seo na svoj bicikl i krenuo da obavi posao za taj dan. Ali, ubrzo su svi, pa i novinari, saznali za ono što je učinio pa je ovih dana prava medijska zvezda u Nemačkoj, a posebno u Berlinu, jer su priloge o njemu snimile sve najpoznatije TV kuće, a njegovim herojstvom bavile su se i najtiražnije novine u Nemačkoj.

I mada on i dalje tvrdi da nije heroj, trebalo bi ponoviti da je bilo više od 40 svedoka teške saobraćajne nesreće u "srcu" nemačke prestonice, a samo je Predrag Ivanović bez razmišaljanja pohitao da pomogne. To mnogo govori o tome o kakvom je čoveku reč!