Hokejaška nada od pet godina

Entuzijazam sa kojim dolazi na treninge, posvećenost sa kojom obavlja i najteže zadatke koje trener postavi pred njega, želja da što više nauči i da što brže napreduje, kao i istrajnost da svoj izraziti talenat što više izbrusi, odlike su koje krase Marka Stojkova, mališana iz Toronta.

Ništa neobično, reklo bi se, jer sve navedene osobine jesu one po kojima se svi koji se u sportu vinu do najvećih visina razlikuju od onih prosečnih.

Marku Stojkovu, međutim, samo je pet godina, ali su ga baš te njegove odlike izdvojile od vršnjaka, ali i od mnogo starije dece u hokeju, sportu koji trenira. Markovi roditelji Nenad i Gordana, poreklom iz Vršca, bili su malo zatečeni kad je dečak zatražio da počne da trenira hokej.

- Jednom je video kako deca nose hokejaške palice i pitao me je kakvi su to specijalni mačevi - priča nam Nenad.

- Odgovorio sam mu da su to palice za hokej i odveo ga u jednu arenu da na ledu vidi kako to sve izgleda. Odmah mi je rekao da hoće i on tako, da kliže i da nosi taj štap. Upisali smo ga u školicu hokeja. Od prvog dana "pronašao" se na ledu. Za 15 dana odlično je klizao i leda i klizaljki njemu nikad dosta. I nas zbunjuje tolika njegova posvećenost i želja da trenira, još je tako mali. Želju mu ispunjavamo tako što ga vodimo na treninge i za sada samo radi na svom klizačkom umeću i tehnici sa štapom. Još ne igra utakmice, iako ga je nekoliko klubova (za decu) zvalo. Njegov trener smatra da je za takve aktivnosti prerano, mi ga slušamo, pa ćemo videti šta će se desiti.

Za sada su svi zadovoljni: Marko jer je svaki dan na ledu, roditelji jer im dete vreme ne provodi igrajući video igrice i gledajući TV. Hokej je, međutim, skup sport. Deca brzo rastu, oprema često mora da se menja, kvalitetne klizaljke mnogo koštaju.

Nenad i Gordana se nadaju da neće upasti u zamku "prosečnog hokejaškog roditelja", što je na tlu Severne Amerike vrlo česta pojava. Kako je to i sport koji, ako se nešto u njemu napravi, donosi i najveće pare i ogromnu slavu, roditelji su, često bez ikakvog kriterijuma, ti koji zapravo više pokušavaju da realizuju svoje ambicije, bez obzira na to da li su deca dovoljno talentovana i uporna da urade nešto.

Stojkovi se najviše od svega raduju radosti svoga sina kad stane na klizaljke, "uleti" na led i palicom poduhvati pak.