Petak 19. 4. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
/
4
Sreda 28.09.2016.
14:00
Vesti A

Narod koji ima Ćele-kulu ne može propasti

Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.

wikipedia.org/Adrien Tournachon
Alfons de Lamartin

"Tek što sam seo, podignem oči spomeniku i vidim da su njegovi zidovi, za koje mi se učinilo da su sagrađeni od mermera ili od belog kamena, načinjeni od ljudskih lobanja, poređanih u ravnomerne slojeve. Ove lobanje i ova čovečja lica, oguljena i pobelela od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera obrazovale su slavoluk koji me je zaklanjao od sunca. Moglo ih je biti 15-20 hiljada, na nekim je još preostalo kose koja se lepršala na vetru... Svež povetarac duvao je s planina, prodirao u mnogobrojne šupljine glava, lica i lobanje i u njima izazivao tužno zviždanje. Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu. Pozdravih okom i srcem ostatke ovih junačkih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine. Zato narod koji ima ovakve spomenike ne može nikada propasti. Srbija, u koju ćemo sada ući, sad je slobodna. Uskoro će Srbi uzeti i sam Niš: neka sačuvaju ovaj spomenik."

                                           (Alfons de Lamartin, francuski pisac i državnik, o Ćele-kuli, 1833)
 

POVEZANE VESTI

Petak 30.09.2016. 21:22
Ћеле-кула_____ После чегарске битке Турци су желели да се на најсвирепији начин освете српском народу. Они су на периферији Ниша, на путу који води ка Цариграду, одлучили да подигну кулу од глава изгинулих српских војника. Турски заповедник Ниша од 1809 – 1812, Хуршид паша, наредио је Србима ћурчијама да одеру главе и коже испуне памуком. За то им је плаћао по 25 гроша. Коже испуњене памуком послате су султану у Цариград, у знак победе. Од лобања je подигнута Ћеле – кула, што на турском језику значи кула од људских лобања. Ћеле – кула је четвороугаоног облика, висине око 4 метра. Главе су биле окренуте напоље, а биле су утврђене кречом и песком. Било је 952 лобање, у 14 редова са сваке стране. Ћеле – кула са оволиким бројем глава стравично је деловала на све оне који су је видели. Мучан и тежак утисак остављала је нарочито на српски живаљ у граду и околини. Из хуманих и религиозних разлога хришћани из Ниша су ноћу скидали лобање са куле и сахрањивали их на гробљу. Сазнавши за ово, Турци су стали на пут томе. Временом се, међутим, променило мишљење о Ћеле – кули и код трезвенијих Турака.
Petak 30.09.2016. 21:22
За време своје управе у Нишу (1861 – 1866) Митхад паша, школован у Паризу, намеравао је да поруши овај варварски споменик, али је наишао на отпор нишких Турака. На тај начин кула је сачувана, чиме је учињена велика услуга нашим народима. До ослобођења Ниша од Турака 1878. године кула је била откривена. Те године је ограђена и наткривена. Четрнаест година касније, добровољним прилозима становника читаве Србије, озидана је капела која и данас постоји. После ослобођења Ниша број лобања на кули осетно је смањен. На смањење броја лобања у Ћеле – кули утицало је, поред осталог, и само време, тако да је данас сачувано од заборава 58 лобања. Заштита и уређење Ћеле – куле, предузете првих година после ослобођења града, настављени су и касније. Приликом прославе 60-то годишњице ослобођења Ниша од Турака (1937. године) око куле је подигнута гвоздена ограда. Годину дана после тога испред Ћеле – куле постављен је споменик са бистом Стевана Синђелића и рељефом на коме је приказана битка на Чегру. Споменик је дело вајара Славка Милетића. Поводом прославе 180. годишњице Чегарске битке 31. маја 1989. годнине уређен је простор око Ћеле – куле и обновљена је сама капела.
Petak 30.09.2016. 21:23
Подигавши Ћеле – кулу у Нишу, граду који спаја средњу са југоисточном Европом и Блиским исто-ком, Турци су желели да тај споменик буде опомена балканским народима – да ће их снаћи грозна смрт ако покушају да се дигну против турског господства. Споменик, међутим, није одиграо ту улогу. Он је, напротив, био подстицај за дефинитивно ослобођење. Када је 1833. године француски песник и академик Алфонс де Ламартин (1790-1869) издао у Паризу своје дело „Пут на Исток”, он је у посебном поглављу „Белешке о Србији”, дубоко потресен са оним што је видео у Ћеле – кули, између осталог забележио и следеће: „Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине”.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
  • 2024 © - vesti online