Većina pevača radi na crno

Većina pevača na srpskoj estradi već godinama se žali na sve lošiji položaj i sve manje pare, ali neće da priznaju da su sami za to krivi. Kako otkriva Danka Stojiljković, predsednik Udruženja estradnih umetnika Srbije mali je broj pevača i muzičara koji su članovi ovog udruženja. Zašto - ni sami ne znaju, iako kako kaže Danka, malo je potrebno da se dođe do članske knjižice, koja im donosi mnoge pogodnosti i olakšava život i rad.

Svi moraju da se prijave: Danka Stojiljković predsednik Udruženja estradnih umetnika Srbije

- Jedini uslov da se postane član Udruženja je da muzičar ili pevač dođe kod nas na audiciju, preda dokumentaciju i da se registruje.

U komisiji se nalaze kolege, koje potpišu da se muzičar bavi tim poslom. Ne mora tu nešto mnogo da peva i svira.

Mi pomažemo pevačima da ostvare svoja prava, da dobiju radni staž, da on i njegova porodica imaju socijalno osiguranje, da regularno prelazi granicu.

Godišnja članarina je 50 evra i niko ne bi smeo da se bavi estradnom delatnošću, a da nije kod nas prijavljen.

Međutim, samo 20 odsto pevača je regulisalo svoj status, a ostali faktički rade na crno - kaže Danka Stoiljković.

Zbog čega pevači i muzičari izbegavaju članstvo?
- Nikome to nije jasno. Postati član je izgleda ponižavajuće. Pa jedna Lepa Brena je došla kod nas na audiciju. I svaka joj čast, jer je ispoštovala one koji su anonimni. Da smo složniji i naša branša bi bila u boljoj poziciji. Očigledno je problem u njihovim glavama. Ako čovek koji se bavi ovim poslom ne može da izdvoji godišnje 50 evra, onda nemam reči. Neko to za veče popije u kafani. Ali, kad bi se digao jedan Miroslav Ilić i drugi pevači bi nas podržali, a svima bi bilo lakše.
 

Pa kako onda većina pevača uopšte radi?
- Godinama rade na divlje. Mi smo narod koji je sklon prevarama. Pre nekoliko godina krenula je muzička policija po restoranima i pevači su masovno dolazili da se učlane. Međutim, sada to niko ne kontroliše i oni su se opustili.

Dešavalo se recimo da ih vrate iz Hrvatske ili neke evropske zemlje jer nemaju licencu za rad, a samim tim ni pravo da pevaju. Na primer, na graničnom prelazu u Hrvatsku traži se papir sa licencom i ko ga nema ne može da uđe u zemlju.

Kako onda mnogi pevači ipak nastupaju u Hrvatskoj?
- Svako se dovija i snalazi, najčešće uzimaju lažne potvrde. U suštini pevač ne bi mogao da izađe iz Srbije, osim turistički ako nema licencu. Kad bi inspekcija radila svoj posao za tri meseca bi se sredila situacija.

U Srbiji bi pola kafana bilo zatvoreno, jer niko nije prijavljen, svi rade na divlje. U bilo koju kafanu u Beogradu da dođete uveče možete videti orkestar koji svira. Ako im tražite licencu, neki će imati, a većina neće. I ti koji imaju to je falš.

A, gazda lokala naplaćuje gostima muzički dinar. On čak ne bi smeo da angažuje nekog ko nema ugovor o radu, koji nije član Udruženja, jer je on onda radnik na crno.