Pevanje je bivši posao
Vanesa Šokčić (47) priznaje da ni ona, kao ni većina njenih kolega, od pevanja više ne može da živi. Pozivi za gostovanja su se proredili, honorari su sve tanji, a ni svadbe nisu više ono što su nekad bile.
- Pevanje je odavno postao bivši posao. Ko nema rezervnu varijantu, nadrljao je. Mi smo živeli od naroda i kad ljudi nemaju para, nema ni za nas. Pevači su postali luksuz, a bez luksuza se može, ne može se bez hleba. I kad prave svadbe, ljudi gledaju da prođu što jeftinije. Evo, mene su nedavno pozvali da pevam na jednoj svadbi u Makedoniji. Pošto nisu imali mnogo novca, tražili su da dođem i otpevam samo jedan blok pesama. Meni je potpuno isto da li ću pevati jedan blok pesama ili celu noć. U svakom slučaju bilo mi je neisplativo, jer dok platim put i smeštaj ode honorar - iskrena je Vanesa.
U Srbiji sve skuplje
"Čujem kako se često poredimo sa Evropom i pravo da vam kažem pripadne mi muka od toga, posebno kad neko kaže da nešto mora, jer je tako u Evropi. Pa srpski i evropski standard su neuporedivi. Kao što su i cene neuporedive, jer je u Srbiji sve skuplje. Kako onda ojađeni narod još da plati pevače i kome je uopšte do pevanja", kaže Vanesa.
Mnoge vaše kolege kažu da više nema biranja kad je posao u pitanju?
- Naravno da nema biranja, ali i pored toga posla nema. Svi smo mi morali debelo da srežemo svoje gaže. Nekada, recimo, ni u ludilu ne bih uzela bakšiš koji sam 20-ak godina uvek ostavljala muzičarima. Ali, sad sebi više ne mogu da dozvolim taj luksuz, kao ni većina mojih kolega. Honorari su nam tako mali da je jedini način da nešto zaradimo - da podelimo bakšiš sa muzičarima. Često se dešava da dobijem veći bakšiš nego što je ugovoreni honorar. Tužno je što je tako, ali moramo i mi od nečega da živimo.
Bar vam je ostao bakšiš...?
- Nije ni bakšiš ono što je bio. Nekada su ljudi na svadbama davali 50 ili 100 evra za pesmu. Danas, umesto toga, daju 10 evra, pa i manje, a veći bakšiš od toga je prava retkost. Nekada je bilo nezamislivo da pevač koji je godinama na estradi ne može da živi od svog rada. U mojoj porodici od onoga što sam ja zarađivala od pevanja mogla je cela familija sjajno da živi. A sada, gotovo da ne mogu da izdržavam ni samu sebe.
Ipak, još ima pevača koji se hvale da dobro zarađuju, da kao bakšiš dobiju ogromne sume novca, po desetak i više hiljada evra?
- Priča ko šta hoće bez ikakvih posledica. Svako na svoj način pravi marketing. I ja sam pevala na mestima gde su se delili ogromni bakšiši u zlatna vremena, ali ni tada nikad nisam došla kući sa hiljadama maraka ili evra u džepovima. Verujem da ima onih, doduše malo njih, koji zaista mogu da se pohvale ogromnim bakšišom, ali takvi pevači se ne hvališu, već gledaju svoja posla.
Imate li vi rezervni posao?
- Bavim se proizvodnjom tekstila, ali neću o tome da pričam da mi neko ne bi prebacio da glumim dizajnerku. Gledam kako se danas svašta radi, ali ja ćutim jer neću da nerviram narod. I šta ima da pričam kako sam ja još pre 20 godina išla u školu jahanja ili kako sam završila manekenski kurs kod Tamare Bakić da bih naučila manire. Ma, kakvo je danas vreme najbolje je da čovek ćuti.
Verujete li da dolazi bolje vreme za pevače?
- Volela bih da verujem, ali, nažalost, ne mogu da budem optimista. Strašne i tužne stvari se dešavaju. Poslednjeg dana stare godine prolazila sam kraj pijace i stala mi je knedla u grlu dok sam gledala komunalnu policiju kako oduzima novogodišnje ukrase jadnim ljudima koji su ih prodavali sa kutija pokušavajući da zarade neku crkavicu. Znam, mora da postoji red, ali ljudi više nemaju načina da zarade.
