Muzičari su moja sudbina
Zlata Petrović (53) važi za jednu od najfatalnijih žena na estradi. O njenom ljubavnom životu ispredaju se razne priče, a ona kaže da je za partnere uglavnom birala muzičare, dok je žestoki momci iako su popularni među pevačicama nikada nisu zanimali.
- Ma kakvi žestoki i ostali momci! Valjda mi je bila sudbina da se vezujem za muzičare. Bezbroj puta sam se zaricala da sa njima nikad neću da ulazim u veze, ali uvek je ispadalo da od muzičara ne mogu da pobegnem. Kažem vam, sudbina. Ali, ko zna, još ima vremena, možda u moj život uskoči i čovek iz neke druge profesije - iskrena je Zlata.
Pročitajte još:
* Mrka se povukao, pljuvači se ućutali
* Estradni porez koska za narod
U kakvim ste odnosima sa bivšim muževima, partnerima i njihovim sadašnjim ženama?
- Volim ih kao da su mi najrođeniji, a osećam da i oni mene vole isto tako. Svi smo mi kao jedna divna porodica. Eto, sa Saletom Popovićem iako smo davno bili u vezi i njegovom ženom Suzanom sam baš prisna, volimo se i poštujemo. Moja Suzana, verujte, svaku tajnu na ovom svetu bi meni rekla. Šta god da uradi ona me pozove i kaže: "Zlajka, uradila sam to i to." Ima poverenje u mene, poštuje me, kao i ja nju. Ona je, brate, normalna žena i zašto bi joj smetalo što smo se Sale i ja zabavljali pre sto godina.
Da li ste nekada zažalili što niste postali gospođa Popović i prva dama Granda?
- Meni ništa ne bi značilo da budem gospođa Popović. Ne bih bila ni bolja, ni drugačija, nego što sam sad. Nikad mi titule ništa nisu značile. Sve nas bog poveže sa nekim ljudima, u nekim trenucima, ko zna zašto, a onda nam se putevi raziđu. Ja nikada ništa loše nisam ostavila iza sebe i zato sam uvek sa bivšima mogla da budem prijatelj. I sa njima, i sa njihovim ženama.
Žalite li što neke muškarce niste osvojili?
- Nisam imala takve maštarije. Nikad nisam imala određeni tip muškarca, kao što neko, recimo, voli crne i visoke muškarce. Meni je svaki bio lep na svoj način. Dešavalo se da moje drugarice vrište od smeha kad im kažem da mi se neko sviđa, ali kad se pojavi se hemija meni nije smešno. Ili, recimo neke ljude poput Mirka Kodića uopšte ne primećujem. Više od deset godina smo se svađali na tezgama, nervirao me je, a onda se jednog dana desilo nešto neobjašnjivo i nas dvoje smo se zaljubili.
Ne bih da se vezujem
Ima li na vidiku neke nove ljubavi?
- Ne znam šta da kažem. Hvala bogu, ima normalnih ljudi, srećem ih. Ali, problem je u tome što bi ti normalni ljudi da se vežu, a meni takva priča ne treba. Ne zato što nekoga ne volim ili ne poštujem, već zato što meni ne treba neko ko bi da se vezuje. U ovim godinama, ja ne bih da ne izlazim iz svoje priče, ne bih da je menjam. Ali, uvek se u mom životu nađe se po neki muškarac za, kako ja to kažem - hitnu pomoć!
Da li se vraćate starim ljubavima?
- Ne, nikad! Kad bi me neko naterao da vodim ljubav sa mojim bivšim muževima Hasanom ili Pejom, ne znam šta bih mu uradila. Nikada na to ne bih pristala, iako su oni očevi moje dece. Bilo bi to - iju naopako! Posle svega što se među nama dešavalo, delimo sve probleme, ali zar da uništavam život svojoj deci zbog svog hira i inata? Da samo pročitate poruke koje mi šalje moja svekrva, Pejina majka. Kaže da me obožava, da Jovana i mene voli najviše na svetu. A eto, ko sam joj ja? Duže od decenije ne živim sa njenim sinom, ali, ostavila sam dobar trag. Ne mogu da pljujem nekoga sa kim sam pila, jela i bila u krevetu.
Ne kalkulišem s emocijama
Šta vam je najvažnije kod muškarca?
- Meni je u životu i u odnosu sa muškarcima najvažnija emocija i s osećanjima nikad nisam kalkulisala. Ako u poslu i u mnogim stvarima mora da se kalkuliše, u ljubavi ne mora. Najvažnije mi je da ono "nešto" što proradi kad čoveka vidim. Ako ne "radi" ništa u mom stomaku, džaba. Može da bude najbolji, najlepši, najpažljiviji na svetu. I kad sam živela u podrumu, kad nisam imala ništa, kad sam jednu paštetu jela po nedelju dana, ista sam bila. Iako nas život neprekidno menja, mene, po pitanju ljubavi i emocija, nije promenio.
