Neda Ukraden: Šta ću među starletama?
U poslednje vreme Neda Ukraden (64) povukla se iz medija. Nije da nema šta da kaže, ali ne vidi sebe među onima koji su okupirali medijski prostor. Gleda svoja posla, snima nove pesme i ne pada joj na pamet da se po medijima gura sa starletama i učesnicima raznih rijaliti programa.
- Dižem ruke od medija. Šta ću ja među starletama i kojekakvima od kojih narod ne može da živi! Ne znam čime smo zaslužili ovakav medijski užas. Vlada neviđena pomama za jadom i čemerom. Nije mi jasno šta se to dešava, ali sam iz dana u dan sve tužnija zbog toga - kaže Neda.
Mislite li da dolaze bolji dani za pop muziku?
- Kakvi bolji dani? Taj voz je davno otišao. Mnogo davno. Srbija se toliko odmakla od pop muzike da mi se čini da više nema povratka. Cela Srbija se pretvorila u jednu veliku kafančinu, što se tiče estrade. Nemam ja ništa protiv njenog veličanstva kafane, ali sve što je po kafanama ikad bilo najgore, sad je isplivalo na površinu. Od Ibarske magistrale, pa na dalje. Zbućkalo se svašta i izašlo na videlo primitivno, prostačko, netalentovano, jadno. Na sve strane, vulgarnosti razne vrste. Kako onda da vidim bolje dane?
Kako se boriti protiv toga?
- Odavno je jasno da je Srbija zemlja bez jasnog nacionalnog stava po pitanju kulture. To je strašno. Toliko se ukorenila nekultura i sve ono što ona sa sobom nosi da se ne može mrdnuti ako se ne počne od vrha. Prvo treba zauzeti stav, pa onda raditi u skladu sa tim. Dovoljno je čuti šta se sve pušta po radio-stanicama, pa da čoveku pripadne muka.
Na šta konkretno mislite?
- Radio-stanice 70 do 80 odsto vremena emituju stranu muziku. To zakonom nije moguće. A ono malo prostora što ostane, preplavila je produkcija Tončija Huljića, Severine Vučković i Tonija Cetinskog. Što ostane od njih, tu su naši narodnjaci i još po neko. Medijski prostor je do te mere zloupotrebljen da se ljudima ispira mozak glupostima. Tim jadnim ljudima koji ne mogu da žive od svog rada, samo još fali da ih neko bombarduje gadostima i glupostima. Vrlo sam skeptična prema boljim danima i borbi, kao i većina ljudi koji imaju pamćenje i sećanje.
Zar bar malo ne ohrabruje činjenica da mladi u muzičkim takmičenjima pevaju dobre pesme?
- Jeste, u takmičenjima pevaju dobre pesme, a kad dođu na splav, moraju da pevaju "Polomiću čaše od kristala" ili Cecine pesme. Ako pevaju Maraju Keri, Rijanu ili Majkla Džeksona, od čega će da žive? Gde su oni koji su pobedili pevajući dobre pesme? Nema ih nigde, nemaju ni pesme, ni albuma, nemaju ni 'leba da jedu. Nažalost, vreme je takvo da se od dobrih pesama ne živi. Bilo bi lepo da grešim, ali samo pogledajte i poslušajte oko sebe i sve vam je jasno.
Zašto pet godina niste imali koncert u Srbiji?
- Zašto? To bi trebalo pitati nekog drugog. Na svaka tri meseca snimim novu numeru, moje pesme postaju hitovi, aktuelna sam i tražena, ali ne pevam u zemlji u kojoj živim. Punim sve dvorane svuda, osim u Srbiji i Crnoj Gori. Ceo Balkan me voli i razume, samo me, izgleda, ne razumeju ljudi u zemlji u kojoj živim. Ne znam zašto je to tako i koga treba pitati.
Možda bi bilo lakše da imate političku zaleđinu?
- Ne znam. To je hipotetičko pitanje na koje ne znam odgovor.
