Dobio sina u 61. godini

Počeo je da svira harmoniku sa svega pet godina. Njegov talenat otkrili su otac Dragiša i stric Dragan, muzičari starog kova. Dok su braća Negovanovići u rodnim Adranima na harmonikama vežbali "Levačko kolo", on je na tronošcu iz prikrajka otpevušio čitavu melodiju, ne pogrešivši nijedan ton. Kada su mu rekli da to isto ponovi, braća su se gledala u čudu. Od tog dana Novica je instrument umesto igračaka nosio i u komšiluk.

- Kada su uvideli da imam izražen osećaj za ritam, odmah sam dobio harmoniku, veću i težu od mene. Stavljali bi je na hoklicu kako bih lakše mogao da razvučem mehur. Oni su petkom, kada je pijačni dan, išli u Kraljevo. Jednog petka stric mi je maramicom harmoniku marke "Hohner" vezao za leđa, kako ne bih mogao da je skinem dok ne naučim da sviram jednu pesmu po notama dok se oni ne vrate. Prva pesma koju sam odsvirao bila je "Tri livade, nigde lada nema". Imao sam tada pet godina, bio sam toliko mali da basove uopšte nisam ni video - kaže uvek nasmejan Novica Negovanović.

Sa suprugom Mirom i sinom

Detinjstvo pamti po pesmi i Moravi, ali i kući u kojoj se oduvek sviralo i pevalo. Pošto njegov stric Dragan nije imao dece odrastao je u njegovoj porodici, jer je tako bilo lakše preživeti nemaštinu. Mlađi brat Predrag (Perica), danas takođe priznati harmonikaš i kompozitor, ostao je u roditeljskoj kući.

- Dobrivoje Ivanović iz Mataruške Banje i čuveni Dragan Matić-Žilić iz Varvarina su ljudi kod kojih sam usavršio znanje stečeno od oca i strica. A zahvaljujući profesoru Kosti Mihailoviću, od koga sam učio tehniku pevanja i danas, u sedamdesetim godinama, mogu da otpevam pesme iz svih tonaliteta.

Muzičko veče na terasi kraj Morave

Trenutno u dvorištu Negovanovića u Adranima bar dva puta u mesečno održavaju se probe jednog veoma neobičnog orkestra. Virtuoz na harmonici podučava šestoro mladih muzičara koji su završili muzičku akademiju.

- Ta deca kažu da su im profesori govorili da će ih isterati sa akademije ako budu svirali narodnjake. Mi se uporno borimo da uništimo nešto što je naše. Ovi mladi muzičari su sada prilično uigrani, zanimljivo je čuti saksofon, harmoniku i violinu zajedno u šumadijskom aranžmanu - kaže Novica.

Probe sa ozvučenjem odvijaju se na terasi u dvorištu a kada se to desi meštani okolnih sela posedaju po livadi i uživaju u muzici.

Napunio Sidnejsku operu

Negovanović je svirao i u, po mnogima, najakustičnijoj dvorani na svetu, u Sidnejskoj operi. U analima te ustanove ostalo je zapisano da je treći čovek u svetu koji je uspeo da je napuni.

- Bilo je to 1976, nastupao sam kao solista na harmonici i kao pevač zajedno sa Radojkom Šverko, Markom Novoselom, Zoranom Kalezićem i Borom Drljačom koji je tada debitovao. Glumci Živka Matić i Žika Milenković vodili su program ali su imali i svoje glumačke tačke. Imao sam još jedan nastup u istoj toj dvorani i to 2003. kada sam bio gost Bore Dugića.

Rivalstvo sa Branimirom Đokićem

Rivalstvo dva vrhunska harmonikaša Novice Negovanovića i Branimira Đokića traje i danas, ali ne na sceni sa harmonikama na grudima.

- Davne 1966. osvojio sam titulu prvaka u Sokobanji, pobedivši ga u finalu, čak sam iste godine odneo pobedu i u duetu sa svojim učiteljem Draganom Matićem - Žilićem, međutim, kada sam otišao u Ameriku slušao sam i čitao da je Đokić taj trofej pripisao sebi. On nikada nije bio prva harmonika Jugoslavije, doduše 1964. poneo je titulu "Prva harmonika Srbije". Dugo godina je bio predsednik Udruženja estradnih umetnika, ali i šef Narodnog orkestra RTS. Zato me i ne čudi zašto nisam uspeo da dobijem status umetnika u ovoj zemlji.

Gardista na Topčideru

Prvi javni nastup imao je sa sedam godina 1952. u Domu kulture u Adranima, pevajući i svirajući pesmu "Šumadijo, šumovita zemljo moja". Usledila su brojna takmičenja. Najdraže priznanje mu je "Prva harmonika Jugoslavije" koju je 1966. dobio u Sokobanji, za koje smatra da je početak njegove profesionalne karijere.
Vojničke dane tokom 1968. već kao afirmisani instrumentalista, iza kog su stajala brojna priznanja, proveo je sa Nedeljkom Bilkićem kao gardista na Topčideru u Beogradu. Nastupali su zajedno a neke pesme su čak preveli na ruski jezik, gde su ih kao vojnici pevali pred ruskom publikom.

- Nedeljko je imao presudan značaj za mene kao pevača. Na njegov nagovor snimio sam prvu pesmu, bila je to numera "Aj, zašto te pre ne sretoh" a potom i "Daj da zora nikada ne svane". Međutim, nije sve išlo tako glatko. Po izlasku iz JNA u tadašnjem PGP-u u Beogradu, tadašnji muzički urednik Mića Đorđević (muž Vasilije Radojčić) odbio me je rečima: "Malo mu je da svira, sad hoće i da peva". Na sreću, zagrebački "Jugoton" je nešto kasnije izdao ploču nakon koje su pesme "Zna jedino jedna žena", "Prođe leto trideseto" i "Ti anđeo a ja đavo" postali veliki hitovi, a ja se dokazao i kao pevač.

Himna svih muzičara "Kad umoran budem pao" iz grla ovog Kraljevčanina lična je karta svakog od njih. Komponovao je na stotine pesama, više za druge nego za sebe. Iako njegove pesme traju skoro pola veka njegov lik danas zna jedino probrana kafanska publika. Novica nikada nije saznao zašto ga je u državna televizija u prestonici bojkotovala.

Uspeh u Zagrebu

- Kada su videli da sam napravio ogroman uspeh u Zagrebu, zvali su me da dođem u PGP gde sam snimio "Jedna reka u mom kraju", koja je tada prošla potpuno nezapaženo. Zbog njihovog mešetarenja ta pesma je tek mnogo godina kasnije postala hit. Sa "Jugotonom" je to bila drugačija priča.

Zbog medijskog mraka u Srbiji ljubitelji njegovih pesama godinama nisu imali znali ni kako izgleda. Jednom prilikom, kada je imao sastanak s urednicima na državnoj televiziji, portir ga je vratio sa ulaza jer nije imao ličnu kartu. Ni on mu nije verovao da je autor hitova i vlasnik zlatnih tiraža.

- Trebalo je da budem gost u "Beogradskoj hronici" kod Baneta Vukašinovića. Prema "košuljici" unapred je dogovoreno da uživo pevam jedan svoj hit. Ođednom, dolazi urednik Slobodan Vujadinović od koga saznajem da je došlo do izmene i da treba da pevam "Poji Mile volove na reci" u kojoj se pominju Krcun Penezić i partizani.

To je bio skandal, izašao sam iz programa sa spremljenom harmonikom na grudima i pitao ga "Je l' ti hoćeš da mene pola Srbije zbog ovoga odbaci kao pevača, ja samo hoću da pevam svoje pesme, politika me ne interesuje"?!. Tada nisam znao da je to bio moj poslednji nastup na RTB. Jovan Ristić je tada rekao da ne treba više da se pojavljujem u programu, a ja sam mu odgovorio da dok je on u toj televiziji, mene tamo biti neće - kaže i dodaje da su ga nakon toga ignorisali i pozivali samo kada su morali što traje do današnjih dana.

Uprkos svemu, njegove ploče prodavane su u zlatnim tiražima, imao je maratonske turneje širom stare Juge. Pobedio je 1976. na "Beogradskom saboru" pevajući pesmu po tekstu Radoslava Grajića "Ne vraćam se više u tuđinu kletu". Uporedo sa tim, komponovao je muziku za svoje, ali i pesme drugih izvođača ("Janičar", koju izvodi Cune Gojković, "Ko se jednom napije vode sa Baščaršije" - Safet Isović i mnoge druge)...

Deca ostala u Americi

Okupivši najzvučnija imena tadašnje estrade 1979. kao muzički urednik osnovao je beogradski "Jugodisk". Safet Isović, Šaban Šaulić, Toma Zdravković, Nedeljko Bilkić, "Rokeri s Moravu" i drugi snimali su ploče, a kasnije i kasete za ovu izdavačku kuću.

- Otišao sam iz tog kolektiva nakon deset godina kada su počele prljave radnje. Počeli su da se dele stanovi i viškovi i da se iz naše kase pomažu gubitaši sa Voždovca. Mimo mene trgovački putnici počeli su da okupljaju mlade pevače talentovane jedino za brojanje para. Ubrzo potom dobio sam i papire za Ameriku gde sam sa porodicom živeo skoro do 2003 - priča Novica čija deca iz prvog braka i danas žive u Americi, u Čikagu.

Njegova starija ćerka Olivera (42) je viša medicinska sestra, sin Dragan (35) je magistar menadžmenta a Mirjana (28) završila je koledž za marketing. Novica iz drugog braka sa Mirom iz Gornjeg Milanovca, koju je upoznao u Hamburgu, ima i četvorogodišnjeg sina Novicu Juniora.

- Po dolasku u Čikago ubrzo sam shvatio da se samo od pesme tamo ne može živeti. Otvorio sam kompaniju, takozvani servis sa limuzinama od deset sedišta. Taj biznis je sasvim dobro funkcionisao. Vikendima sam svirao i nastupao. Zahvaljujući muzici obišao sam čitav svet, od toga samo 13 puta sam bio u Australiji. Ipak sam se 2003. vratio u Srbiju. Od oca sam naučio da verujem u svoj rad i da budem optimista.

Počeo sam na mobama, prelima, vašarima a stigao do najvećih svetskih dvorana i svuda svirao istim žarom, ne štedeći ni grlo ni dirke.