Bukvar za velike i male
Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.
Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci. Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.
Ovo je deo možda najcitiranijeg teksta na društvenim mrežama. Reč je o 54. pismu iz Srbije, koje je autor Bojan Ljubenović stavio u mnogo nagrađivanu knjigu. Tekst se izrodio u pozorišnu predstavu koja obilazi svet, pa je tako tvorca ovih redova i na ovaj način upoznao sa dijasporom i njenim problemima. Za pisca i satiričara iz Beograda ti susreti su bila nova inspiracija iz čega se iznedrilo još jedno delo - "Zanimljivi bukvar sa istorijskom čitankom za decu u rasejanju".
- Po knjizi se igra pozorišna predstava "Ima jedna zemlja" u izvođenju zrenjaninskog glumca Jovice Jašina. Zvali su nas ljudi iz Frankfurta, Beča, Budimpešte i u razgovoru sa njima stalno se vraćaš na jednu, za njih najvažniju temu, a to je odnos s maticom, očuvanje jezika i pisma.
Lajkovi i nagrade
Pismo iz Srbije broj 54 pripisivano je i američkim, britanskim i hrvatskim novinarima, iako je njegov autor Bojan Ljubenović.
- Svakodnevno se susrećem s tim, ali internet je prostor gde kad nešto objavite na Fejsbuku ili Tviteru, prestaje da bude vaše. Bunio sam se koliko sam mogao, ali posle čovek posle shvati da je borba uzaludna. Pisma iz Srbije su izlazila u "Večernjim novostima" dve i po godine, a onda sam ih prikupio u knjigu koja je dobila sve moguće nagrade u ovoj zemlji za književnost. Ali, to pismo se izdvojilo. Dešavalo se čak i da mi ga neko pošalje i kaže - vidi šta je ovaj strani novinar napisao. Da sam dobio dinar po svakom lajku koje je to pismo na internetu dobilo, bio bih milijarder.
Pričajući sa njima shvatio sam gde su najveći problemi. I tu se nekako iskristališu tri situacije.
Imamo našu decu koja žive tamo i koja gotovo da srpski jezik uopšte ne znaju i sa svojim roditeljima razgovaraju na jeziku zemlje u kojoj žive. Imamo situaciju gde roditelji decu upisuju na folklor i neke dodatne aktivnosti, deca delimično govore srpski, zainteresovana su za učenje i istorije i za tradiciju, međutim, imaju problem što je njima ćirilica potpuno strano pismo jer oni vrlo retko imaju prilike da je vide. Treća situacija je gde se roditelji trude, upisujući ih u dopunske škole, da im deca savladaju srpski jezik i ćirilicu, ali nemaju dovoljno dobra učila za tako nešto - kaže Ljubenović za "Vesti".
Zanimljive kampanje
- Kako srpski jezik našoj deci učiniti atraktivnijim je pitanje za ljude koji su ovde u našim ministarstvima da sprovedu zanimljive, edukativne kampanje. Zato se ovaj bukvar zove zanimljivi. Takva vrsta kampanje bi trebalo da se organizuje na mnogo višem nivou - ističe Bojan Ljubenović.
On dodaje da imamo "i paradoksalnu situaciju da neke izdavačke kuće čak i poklanjaju knjige našoj deci u dijaspori, ali su one ćirilične i deca ne mogu da ih čitaju".
- I onda sam došao na ideju da napravim jednu simbiozu, malo čudnu i neobičnu, da u prvom delu napravim jedan "Zanimljivi bukvar", gde uz neki 30 mojih šaljivih pesama mojih, 30 aforizama Aleksandra Čotrića, ukrštenicama, kvizovima i ilustracijama Toše Borkovića da pokušamo da zainteresujemo decu za ćirilicu da im pomognemo da je nauče. U drugom delu knjige napravili smo istorijsku čitanku gde smo za svako slovo izabrali istorijsku ličnost, ali i savremenike, sportiste, glumce, naučnike, geografske pojmove i napravili smo neku vrstu moderne istorijske čitanke i sve ono što smo čime se Srbije može podičiti mi smo stavili u tu knjigu. Naravno da to nije sve što Srbija ima, ali toliko je stalo u knjigu - pojašnjava Ljubenović.
Roditelji, pričajte na srpskom!
- Gde god da odem, slušam od naših koji žive u inostranstvu da očekuju da Srbija nešto uradi za njih. Meni je taj pristup pogrešan. Ma koliko se Srbija trudila preko Uprave za dijasporu i Ministarstva prosvete i srodnih ministarstva da pomogne, njena sredstva su ograničena. Prosto je nemoguće da sav teret padne na Srbiju i ne možete da očekujete da sedite kod kuće i da vam neka zemlja, par hiljada kilometara odatle, vaspitava dete i uči ga srpskom jeziku i istoriji, a da vi za to vreme se igrate telefonom ili radite nešto drugo. Roditelji, bake i deke moraju da učine određeni napor da njihova deca nauče srpski jezik, da ih šalju u dopunske škole, da izbegavaju da u kući pričaju na stranom jeziku. Sve to naravno nije moranje. Moj savet je, ako uopšte smem da dam savet, da se zaista potrude - kaže Ljubenović.
Član je Beogradskog aforističarskog kruga i Udruženja književnika Srbije, kaže i da ovaj "Zanimljivi bukvar" nije zvanični udžbenik, već učilo koje bi trebalo da pomogne u dopunskim školama i mališanima koji žive u dijaspori.
- I to je knjiga koja bi trebalo da traje duže. Za decu uzrasta od pete pa do sedam-osam godina, dok ne nauče ćirilicu, a ovaj drugi deo da sačuvaju, da se vraćaju istorijsim ličnostima i našim savremenicima. Mislim da nije dovoljno da znaju ko su car Lazar, Karađorđe i Nikola Tesla. Zašto ne bi znali ko su Novak Đoković, Saša Đorđević, Nikola Jokić? To su ljudi koji obeležavaju modernu srpsku istoriju - ističe naš sagovornik.
Projekat "Zanimljivi bukvar" je rađen u saradnji sa Upravom za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, a kako ističe Ljubenović, sada ostaje da pokušaju da tu knjigu dostave našim ljudima u inostranstvu. Dodaje da će se jedan deo deliti, a drugi će se prodavati.
