"Friziranje" broja klikova: Špijunaža ili propaganda?
„Friziranje“ broja klikova i lažiranje anketa samo su neke od metoda kojima se služi britanska tajna služba dok „vršlja“ internetom. Pri tome špijuni koriste jednostavne programe koje je teško otkriti i eliminisati.
Princip je jednostavan: što više korisnika pogleda neki video-snimak na JuTjubu - to će snimak biti vidljivije prezentiran na toj platformi. Ako hakeri žele da tako vidljivo prezentuju snimke koji u stvarnosti nemaju veliku gledanost, oni mogu da se posluže ilegalnim programima koji tu gledanost – simuliraju. Izgleda da su baš to učinili agenti britanske tajne službe GCHQ. Alatke koje su za to potrebne nabrojane su na listi koju je na internetu objavio američki novinar Glen Grinvald, poznat kao veza sa Edvardom Snoudenom.
Nevidljivi napadači
Grinvald kaže da lista potiče iz jednog specijalnog odeljenja koje u okviru GCHQ radi na razvoju računarskih programa. Prema tom dokumentu, tajna služba može da direktno prati razgovore na Skajpu, da manipuliše brojem posetilaca internet-portala ili rezultatima internet-anketa. „Najveći deo takvih napada je programiran na vrlo jednostavnom nivou“, kaže Torsten Štrufe, informatičar i profesor zaštite podataka na Tehničkom univrrzitetu u Drezdenu. „Takav program koji na određenoj internet-strani izvodi željene akcije može da napiše svaki student trećeg semetra informatike.“
No, koliko god jednostavni i mali bili takvi programi, njihov uspeh zavisi i od finansijsko-tehničkih mogućnosti onih koji se njima služe. „Kada manipulacija potiče od pojedinačnih korisnika ili relativno malih organizacija poput nekog univerziteta, lako je prepoznati manipulaciju“, objašnjava Štrufe. Jer, svaki računar koji je prikopčan na internet ima svoju jedinstvenu IP-adresu; ako se neki internet-portal ili video-snimak stalno otvara sa jednog te istog malog broja računara, vlasnik portala lako može da primeti da tu nešto nije u redu.
„Ali, tajne službe imaju na raspolaganju sasvim drukčije resurse. One raspolažu velikim brojem IP-adresa“, kaže Štrufe.
Nadzor bez kraja
Postoje i alatke koje štite od takvih napada. Kepča (Captcha) je niz grafički izvitoperenih slova ili brojeva, koje korisnik internet-strane mora da prepozna i unese u određeno polje. Na taj način se utvrđuje da li za računarom sedi čovek ili samo automatizovan program koji usisava podatke. No, britanska tajna služba na listi svojih programa ima i Kepča kreker (Captcha Cracker) koji može da zaobiđe tu vrstu odbrambenog mehanizma.
U dokumentu je nabrojano 125 alatki za nadgledanje i manipulaciju interneta. Već je poznato da britanska tajna služba ciljano plasira tekstove na blogove, nadzire posetioce portala Vikiliks i špijunira privatne naloge na Fejsbuku. Prema pomenutom dokumentu, alatke o kojima je reč su već upotrebljive ili se nalaze u poslednjoj fazi programiranja, piše Dojče vele.
Propaganda i prevara
Torstena Štrufea ne iznenađuje obim aktivnosti britanske tajne službe. Ono što ga je ipak neprijatno iznenadilo jesu ciljevi koje GCHQ sledi: „Iritira me to što alatke ne služe smao za analizu sadržaja na internetu, već i za formiranje javnog mnjenja.“ On kaže da je vrlo veliko pitanje: da li u zadatke tajnih službi spada i širenje propagande?
Glen Grinvald je namerno izabrao trenutak za objavljivanje svojih otkrića: u ponedeljak je u britanskom parlamentu počela debata o širenju nadležnosti domaće tajne službe. Osim toga, premijer Dejvid Kameron želi da po kratkom postupku odobri državi evidentiranje svih podataka o elektronskoj komunikaciji građana. Glen Grinvald je rekao da lista špijunskih programa koju je objavio prikazuje neke od „najperfidnijh metoda propagande i prevare na internetu“.
