Mleveno meso ubija, a i slanina i kobasice vode u smrt!

U vašim omiljenim jelima kao što su pljeskavice, ćevapi, kobasice, ćufte, musaka ili sarma mogu se pronaći razne odvratne stvari o kojima verovatno i ne razmišljate, a koje mogu ozbiljno da ugroze vaše zdravlje! Takođe, suhomesnati proizvodi i mesne prerađevine kao što su salama, slanina i kobasice krivac su za svaki trideseti smrtni slučaj u svetu

Ne biste verovali šta sve ovde može da se pronađe, a šta je štetno za vaše zdravlje

 

MLEVENO MESO

Bacili

Iako bakterije žive na praktično svim površinama planete, pa i na hrani, to su ipak samo površine. Unutrašnjost mišićnog tkiva je relativno sterilna. Zato možete bezbedno jesti tartar biftek, jer visoke temperature prilikom pečenja eliminišu površinske mikrobe, iako je unutrašnjost i dalje sirova. Kod mlevenog mesa to, međutim, nije slučaj, zato što se prilikom fabričkog mlevenja površinski bacilli izmešaju s unutrašnjim delovima u jedinstvenu celinu, što znači da se ne mogu lako eliminisati termičkom obradom. To što roštilj izgleda spolja pečeno, ne znači da su bacilli iznutra pobijeni. Zato je potrebno peći mleveno meso dok unutrašnjost pljeskavica i ćevapa ne postigne najmanje 70 stepeni Celzijusa.

Ružičasta slina

U pitanju je termin koji se odnosi na želatinastu supstancu koja nastaje kada se mesnati komadići, žile, telesne tečnosti, masti i razni drugi ostaci životinja smuljaju u jednu masu. Umesto da je bace ili prodaju za proizvodnju životinjske hrane, mnogi u mesarskoj industriji je koriste kao jeftin dodatak mesu u mlevenoj smesi ili kobasicama.

Fekalije

Kada se životinje zakolju i otvore im se stomaci, iznutrice ispadnu zajedno s mesom. To se onda sve skuplja i šalje za mlevenje. Po bakteriološkim istraživanjima, u čak dve trećine uzoraka mlevenog mesa je pronađena bakterija Ešerihija koli. Neki sojevi ovih bakterija su bezopasni i čak neophodni za normalni proces varenja, međutim, mnoge druge mogu da izazovu teške slučajeve trovanja ukoliko se meso termički ne obradi kako valja.

Superbakterije

Da bi suzbili bakteriloške infekcije kod stoke, uzgajivači ih kljukaju velikim količinama antibiotika. Posledično, normalni sojevi bakterija se razvijaju u takozvane superbakterije koje su otporne na poznate bakteriološke tretmane. Poznate su varijacije E. Coli, Salmonella, Enterococcus, i Staphylococcus aureus bakterija otpornih na antibiotike koji su pronalaženi u mlevenom mesu. Procenjuje se da se u proseku 13 procenata mesa koje se nalazi u prodaji ima u sebi superbakterije protiv kojih ljudi nemaju nikakvih lekova.

Lekovi, hemikalije, pesticidi i metali

Sve ovo ulazi u meso kroz zagađen lanac ishrane životinja i može se naći na trpezarijskom stolu u jelima poput sarme i musake. Za razliku od bakterija koje je barem moguće pobiti termičkom pripremom, ove toksične supstance se razgrađuju tek u stomaku prilikom varenja. Problem je što se neki pesticidi i teški metali ne razgrađuju uopšte, već završavaju u bubrezima i jetri, gde mogu da ostanu do kraja života.

Suhomesnati proizvodi, tačnije slanina i kobaja

Veliko istraživanje otkrilo je da ukoliko u svojoj ishrani imate previše mesnih prerađevina poput šunke, slanine i kobasica, to vas može prerano oterati u smrt!

Teško joj odoleti, ali...

Analizom je bila obuhvaćena ishrana gotovo pola miliona muškaraca i žena, koji su oboleli i preminuli od raka i srčanih bolesti. Istraživanje sprovedeno širom Evrope pokazalo je da su prerađevine od mesa krive za svaku tridesetu smrt!

Upravo zbog toga, stručnjaci su predložili da se ljudi u svojoj ishrani ograniče na 20 grama obrađenih mesnih proizvoda na dan, prenosi “Dejli mejl”.

Objava rezultata ovog istraživanja poklapa se sa skandalom vezanim za konjsko meso, koji je zahvatio gotovo čitavu Evropu, gde se veliki broj potrošača sada u stvari pita koje je uopšte poreklo hrane koju jedu. Kada su u pitanju prerađevine od mesa, bitno je napomenuti da one sadrže visoku koncentraciju masnoće, a preterana konzumacija vodi začepljenju arterija, a zatim i moždanom ili srčanim udaru.