Piramide od dragulja
Zlato, metal bogova. Zlatna zrna iz utrobe zemlje oduvek su privlačile ljude i budile njihovu znatiželju. Zato nije čudno da postoji legenda o izgubljenom gradu za koji stručnjaci tvrde da nikad nije postojao. Smatra se da je eldorado plod mašte konkvistadora. Ipak, postoji nebrojano priča onih koji ne veruju u ove tvrdnje, već smatraju da je grad sazidan u potpunosti od zlata sakriven negde duboko u prašumama Južne Amerike, i da strpljivo čeka da ponovo zasija pod Suncem.
Žudnja za zlatom pratila je oduvek ljudski rod. U 16. i 17. veku Evropljani su verovali da negde u Novom svetu postoji mesto koje krije nezamislivo bogatstvo. U potragu za eldoradom upućivali su se najhrabriji a mnogi se nikad nisu sa tog puta vratili. Smatra se da je izgubljeno mnogo života u želji da stignu na ovu mističnu lokaciju. Kada su španske lađe početkom 16. veka stigle u Južnu Ameriku, pomorci su čuli su priče domorodaca da negde u prirodi živi pleme koje je umirivalo bogove darovima u zlatu tako što je bacalo bogatstvo u obližnju reku ili jamu bez dna. Priče kažu da je zlato teklo poput vode, a da su zidine i piramide sagrađene od dragulja i plemenitog metala bile tako velike i visoke da su skrivale Sunce.
Zlatna odora
Veruje se da španski istraživači nisu nikad pronašli izgubljeni grad, ali da su se u jednom trenutku dokopali mape i da su je u pohlepi uništili. Južnoamerikanci, pak, Eldorado smatraju čovekom tj. vladarem koji je bio toliko bogat da se navodno svakog jutra sav od glave do pete prekrivao zlatom, da bi uveče svoju zlatnu "odoru" sprao u jezeru i tako podmirio bogove.
