Načelnik okreće dijasporu zavičaju

Kao lekar mogao da radi u Švajcarskoj, ali umesto lagodnog života vratio se u mesto podno Majevice, a sada uz pomoć rasejanja planira da opštinu izvuče iz zagrljaja siromaštva

DIJASPORA JE NAŠE VELIKO BOGATSTVO: Rade Savić

 

Mogao je biti lekar u nekoj prestižnoj klinici u Švajcarskoj, gde su mu roditelji živeli 30 godina, ili makar po završenim studijima medicine ostati u Beogradu. Ali, odabrao je da se vrati podno Majevice, u rodne Lopare, i vidi šta može uraditi za svoj rodni kraj. Ovako bi se ukratko mogao opisati životni put 35-godišnjeg lekara, ginekologa, dr Rade Savića, danas prvog čoveka, načelnika opštine Lopare.
- Roditelji su sanjali o tome da ću kada završim medicinu, koju sam studirao u Beogradu, doći da živim kod njih u Švajcarskoj. Bilo je to njihovo veliko razočarenje kada sam im rekao da sam odlučio da se zaposlim u Domu zdravlja u Loparama - priseća se Savić, koji je pre tri godine u otadžbinu vratio i roditelje.
I dok su mnogi mladi ljudi bežali i sanjali o stalnoj boravišnoj dozvoli u Švajcarskoj, on je 2002. godine stao u red i odjavio prebivalište u Bazelu.
Lopare su nakon rata bukvalno umirale, nestajale. Oko 5.000 stanovnika opštine koja je pre rata imala šest fabrika od kojih sve nakon rata propale, vinulo se u beli svet, trbuhom za kruhom. Jedini način da pomogne svom mestu, shvatio je dr Savić, bio je da se aktivno uključi u politiku. Prvo je 2004. godine postao odbornik u lokalnoj skupštini, a 2006. godine i narodni poslanik.
Njegovi sugrađani danas s ponosom kažu da je od te 2006. godine sve živnulo - asfaltirano je desetine kilometara seoskih puteva, počela gradnja Doma kulture... Život je počeo da se vraća u Lopare. A onda, 2008. godine, dr Savić ponovo bira put kojim se ređe ide. Udobnu poslaničku fotelju u NS RS i enormna primanja, zamenio je za mesto načelnika opštine gde su ga čekali samo problemi.
- Jednostavno, smatrao sam da kao načelnik opštine mogu mnogo više da uradim nego kao poslanik. Kao poslanik posredujete između opštine i Vlade Srbije, a kao načelnik mogu da pravim projekte i stvaram ovde novi ambijent - neobičan je put koji je odabrao jedan od najmlađih načelnika opštine u RS.
- Mnogo je bolje od kako imamo novu vlast. Stalno se nešto pravi i radi - reče nam jedna bakica, a na naše pitanje "kako to imaju novu vlast kada u Loparama već 20 godina vlada ista partija", ona spremno odgovori: - Jest, ali naš doktor je mlad i svi oko njega su novi. Pa, pogledajte, 20 godina su nam zgrade stajale sa starim fasadama, a čim je on došao odmah je sve sinulo, urađene su nove fasade i sve je nekako lepše.
- Naše veliko bogatstvo je naša dijaspora, i želim da zajedno radimo za naš grad, da svi ovde mogu ugodno da žive. I sami ste videli da se Goran Gajić vratio iz Austrije i da ovde pravi jahte. Njemu ide dobro, zadovoljan je, a od svega koristi ima i lokalna zajednica: zapošljava druge ljude, ovde kupuje repromaterijal, ulaže... Cilj mi je da motivišem što više ljudi da slede njegov primer - naglašava načelnik opštine Lopare.
Svestan je, kaže, da je dijaspora s razlogom izgubila poverenje, i zato mu je prvi zadatak bio da pokuša vratiti to poverenje.
- Uoči Nove godine, ovde u Loparama, organizovali smo jedan sastanak naše dijaspore, s ciljem da zajedno nađemo načina da pomognemo ljude koji ovde žive, da im obezbedimo posao, jer na Birou za zapošljavanje je oko 2.000 ljudi - otkriva Savić.
I na sastanku je rođena ideja - dijaspora će formirati Fond za razvoj Lopara.
- Cilj nam je da animiramo sve zaposlene u inostranstvu, koji su iz Lopara, da u taj Fond ulože minimalno 100 KM. Računamo na oko 3.000 zaposlenih, što bi dalo značajnu sumu od 300.000 KM. Kada prikupimo taj novac sastali bismo se i odlučili kako ga uložiti - da li će to biti otvaranje hladnjače i sušare, jer ovo je područje bogato šljivom, ili destilerije, mini farmi. Novac iz Fonda bio bi uložen u akcionarsko društvo, čiji bi akcionari bili svi oni koji su ga uložili, a Upravni odbor bi izabrala dijaspora.
- Svako od tih ljudi zaposlenih u dijaspori pošalje svojim rođacima više od 100 KM, i te se pare brzo potroše. Ovako, sa 100 KM obezbediće im posao. Recimo, u slučaju da se odluče za hladnjaču, opština bi obezbedila infrastrukturu, plac, struju, vodu i dozvole. Pored ljudi koji bi dobili posao u hladnjači, indirektno bi od toga živelo još 100 domaćinstava koji bi svoje voće mogli ostavljati i prodavati preko te hladnjače. Računa se da na području Lopara ima oko 700.000 stabala šljive - navodi Savić.
Projekat je, ističe, među dijasporom naišao na interesovanje. Za koordinatora između dijaspore i opštine, u Švajcarskoj je određen Stojan Stevanović, a u Sloveniji Drago Vojvodić.
- Kada projekat zaživi, akcionari će moći svoje akcije da prodaju drugim akcionarima i tako bi došlo do ukrupnjavanja da, recimo, ta hladnjača ili destilerija budu vlasništvo pet ljudi, a da ostali naplate svoj kapital - s puno entuzijazma priča načelnik opštine Lopare.