Već se osećam kao da sam odrastao u Srbiji!

Ovo su mnogo lepi dani za mene, nedavno sam dobio srpski pasoš i ličnu kartu, a sve mi prija - hrana, ljudi, način života, ističe gorostasni centar rođen u Sidneju

NAJJAČI ADUT POD KOŠEM: Aleksandar Marić je preko noći postao ljubimac navijača Partizana

Aleksandar Marić priča srpski kao da je odrastao na Vračaru, u ulici Braće Nedića gde sada živi, iako je zavičaj svog oca i majke - selo Skadinu kod Šibenika i Knin - video samo jednom, sa šest godina, a Beograd pre dolaska u KK Partizan tek 2007. kada je gostovao sa reprezentacijom Australije. Rođen je u Sidneju pre 25 godina, a do polaska u osnovnu školu perfektno je naučio jezik koji smatra maternjim.
- U kući smo smeli da pričamo samo srpski, kako ja tako i moje tri starije sestre. Takvo pravilo je ustanovio otac, ono je važilo do mog polaska u školu i to je bila svetinja. Zahvalan sam mu na tome, kao i naravno na mnogim drugim stvarima - počeo je priču Aleksandar Marić za "Vesti", dan posle još jedne sjajne partije u crno-belom dresu kojom je Partizanu doneo prvu pobedu u Evroligi.
Otac Stevan stigao je u Australiju 1965, tokom velikog industrijskog buma koji je na "šesti kontinent" privukao mnogo ljudi iz nekadašnje Jugoslavije. Posle dve godine rada u građevini vratio se u Knin po svoju ljubav Draginju i skrasio se u Sidneju.
- Kao što sam rekao, imam tri starije sestre, pa nije teško zaključiti da je otac žarko želeo da dobije sina. Inače, visinu i građu sam nasledio i od oca i od majke, visinu više od oca. Stric mi je visok 215 santimetara i težak 135 kilograma, jak kao stena. Kažu da sam povukao na njega.
Od malih nogu je zavoleo sport, prvo fudbal.
- Trenirao sam u čuvenim Belim Orlovima iz Sidneja od 9. do 15. godine. Prestao sam tek kada u klubu više nisu imali moj broj kopački, tako da sam u košarku ušao kasno, sa 16 godina. Najviše visinom i građom privukao sam lovce na talente, pa sam brzo dobio ponudu da budem stipendista čuvenog Australijskog instituta za sport u Sidneju.
Diplomci poznatog AIS-a su plivački velikan Jan Torp, fudbaler Hari Kjuel, kao i Aleksandrov zemljak Stiven Marković, prethodnih sezona prvotimac Partizanovog "večitog rivala" Crvene zvezde.
- Na Institutu sam se zadržao dve godine i odlučio da školovanje nastavim u Americi, kako bih više i brže napredovao. Proveo sam četiri lepe godine na univerzitetu Nebraska, koji se nalazi u malom gradu Linkolnu, ali broji blizu 50.000 studenata. Ponosan sam što sam pored košarkaškog obrazovanja stekao i diplomu iz Internacionalnog poslovanja i trgovine. Dobro će mi doći po završetku košarkaške karijere, jer imam ambiciju da se bavim građevinom. Sviđa mi se taj posao, tu sam povukao na oca.
Pravo sa univerziteta Nebraska Aleksandar Marić je stigao u redove španskog prvoligaša Granade, gde se nije izborio za značajniju ulogu u timu, ali je stekao prijatelja za ceo život koji je i te kako umeo da ga savetuje i usmeri na pravi put u nastavku karijere.
- Od početka našeg prijateljstva Vlado Šćepanović mi je pričao da bi Partizan bio prava sredina za mene. Iz svog iskustva mi je govorio o radu trenera Duška Vujoševića, vrlo brzo sam se uverio u sve što je govorio kada sam stigao u Humsku. Mislim da sam se dobro uklopio u tim, a to je bilo lako jer Partizan funkcioniše drugačije od svih timova u kojima sam do sada bio. Stvarno je klub kao porodica, nema klanova, svi se družimo. Potpuno isto se kapiram sa Kecmanom i Božićem, koji su nešto stariji kao i sa, recimo, Savom Lešićem i Sinovecom. U Granadi je, međutim, bilo potpuno drugačije. Dobro smo se svi slagali, ali pravu komunikaciju imao sam samo sa Šćepanovićem.
Marić je ubedljivo najbolji igrač Partizana na početku sezone. Već dva puta je bio najbolji (MVP) igrač kola u Jadranskoj ligi, dok na evro-sceni prosečno beleži 14 poena i sedam skokova po utakmici.
- Osećam se sjajno, jer sam konačno u timu koji igra pametno i odgovorno, po takozvanom evropskom modelu koji meni u potpunosti odgovara. U Australiji basket se uči po američkim principima igre, a posle Nebraske bio sam u Granadi gde su glavnu reč vodili Amerikanci. Ovde je svako u funkciji tima, to mi se mnogo sviđa.
Snažni centar je impresioniran kvalitetom timova u Evroligi.
- Jasno je da ćemo imati težak posao da se plasiramo u Top 16, ali nam je pobeda nad Orleanom ulila mnogo samopouzdanja. Sledeći meč igramo sa Lijetuvos Ritasom i on može mnogo toga da odluči, pošto su nam Litvanci najveći konkurenti. Dobro poznajem njihovog centra Erona Bejnsa, Australijanac je i igrali smo zajedno u mlađim kategorijama.
Aleksandar Marić je već postao ljubimac "grobara".
- Jedva čekam 17. novembar kada je "večiti derbi", da i ja osetim ono o čemu sam do sada samo slušao. Drago mi je što je Partizan prvo domaćin. Sve u svemu, ovo su mnogo lepi dani za mene, nedavno sam dobio srpski pasoš i ličnu kartu, još kad nam ukinu ove vize... Osećam se kao da sam odrastao ovde, sve mi prija - hrana, ljudi, način života. Već sam napravio plan za penziju - po šest meseci u Australiji i Srbiji. Tako će mi uvek biti leto i proleće.
Penzija je naravno još daleko, kao i druge stvari.
- Polako, nisam pred ženidbom, niti sam veren. Prvo da nađem devojku, pa onda i ženu - zaključio je Marić.
 

Knjiga i Kup Draže Mihailovića Dobro znate priču da trener Partizana Duško Vujošević izabranicima daje knjige za čitanje. Aleksandar Marić, ipak, sam bira literaturu. - Trenutno završavam knjigu na engleskom jeziku "Forgoten 500" ili "Zaboravljenih 500". To su ispovesti američkih pilota, koji su tokom Drugog svetskog rata bili "oboreni" na teritoriji Srbije od strane Nemaca. Mnogima je Draža Mihailović pomogao da se izvuku na sigurno. Volim istorijske knjige, ne čitam fantaziju i naučnu-fantastiku, Hari Potera i slične stvari. Inače, u Australiji već dugo godina postoji Kup Draže Mihailovića u košarci, višestruki osvajač je KK Obilić iz Sidneja, sa kojim sam trenirao tokom leta kako bih ostao u formi. Sluša samo srpsku muziku Odrastao je u Australiji, školovao se u SAD, ali Aleksandar Marić ne sluša američki hip-hop, muziku koja se često vezuje za košarkaše. - Ma, uopšte slabo slušam muziku sa engleskog govornog područja. Volim srpsku muziku i to svu - od narodnjaka, preko starih kafanskih pesama do srpskog roka. ao mi je što nisam mogao da idem na koncert "Riblje čorbe" zbog gostovanja Partizana u Zadru. Naravno, slušam i Baju Malog Knindžu, moram zbog mame i tate - kaže Marić uz osmeh.   Ima nade za "orlove"! Aleksandar Marić je nedavno istakao želju da zaigra za reprezentaciju Srbije, ali propisi FIBA mu ne idu na ruku. Problem je što je centar Partizana nosio dres juniorske reprezentacije Australije, čelnici KSS Predrag Bojić i Dragan Kapičić istakli su da je to nepremostiva prepreka. Marić ne misli tako. - Konsultovao sam se sa menadžerom i ljudima koji se razumeju u tu problematiku. Postoji šansa da, ipak, zaigram za Srbiju, jer nisam nikada igrao za seniorsku reprezentaciju Australije. Ipak, morao bi da mi pomogne Košarkaški savez Australije, posebnim pismom koje bi poslao u FIBA, a pitanje je da li oni to žele da učine. Takođe, morao bih da pauziram godinu dana u reprezentativnoj košarci. Videćemo, nade ima. Reprezentacija Srbije je moja velika želja, naravno pitanje je i da li sam dovoljno dobar za državni tim vicešampiona Evrope. U sličnoj situaciji kao Aleksandar Marić bio je i nekadašnji centar Partizana Ratko Varda, koji je uspeo da se izbori za reprezentativni status u Bosni i Hercegovini, iako je bio juniorski reprezentativac Jugoslavije. - Igranje za Australiju me u principu ne zanima. Jedne godine me zovu, potom sledeće ne. Tamo je sva pažnja usmerena na futiju, kriketu, ragbiju, golfu i, donekle, fudbalu. U košarku se malo ulaže, liga je letos zamalo bankrotirala, a to je velika šteta pošto Australija ima odlične košarkaše poput Boguta, Andersena, Nilsena, Bejnsa... Recimo, u Australiji možete da pročitate samo u "Vestima" da ja igram Evroligu za Partizan. Čak i da ubacim 40 poena Realu to ne bi izašlo u medijima na engleskom. "Večiti" bi napravili čudo u Australiji Aleksandar Marić se oduševio kada je čuo ideju svog prezimenjaka, poznatog estradnog menadžera Rake Marića, da se fudbalski klubovi Partizan i Zvezda u zimskoj prvenstvenoj pauzi zajednički pripremaju za nastavak sezone u Australiji. - Nažalost, čujem da je ideja daleko od realizacije. Baš šteta. To bi bio neviđen spektakl za Srbe u Australiji, mlađi bi konačno mogli da vide klubove o kojima su slušali priče koje zvuče kao bajke. Meč Partizan-Zvezda bi sigurno napunio stadion u Sidneju, došlo bi 70.000 ljudi, u to nemojte da sumnjate.