Lozinke za petrogradsku misiju

Prota Mateja Nenadović

Kako je izgledala prva srpska diplomatska misija 1804. u Rusiji, najiscrpnije je opisao u "Memoarima" prota Mateja Nenadović: "Mi se navozimo na tihi Dunava da nađemo Rusiju za koju ništa ne znamo gde je, no samo što smo u pesmi čuli da je ima, i da Srbiju upoznamo sa Rusijom". Prve ustaničke diplomate, sam prota i Petar Čardaklija krenuli su čamcima niz reku Savu, ploveći pokraj turskih tvrđava Beograda, Smedereva, Poreča i Adakale, sve do austrijskog utvrđenja na Dunavu, u Oršavi. Put koji su bili prinuđeni da odaberu bio je veoma opasan. Svakog časa su mogli Turcima da padnu u ruke, a sa njima i važna molba ruskom caru, da odobri pomoć i da ovlašćenje delegaciji da razgovaraju sa drugim velikim silama u ime srpskih vođa.
Poslanici i njihovi pratioci, prepušteni sami sebi, snalazili su se i u hodu rešavali nevolje, što pokazuju protini "Memoari". Unapred su mogle da dogovore samo lozinke, koje su, zapravo, bile tajno značenje nekih sasvim uobičajenih rečenica. Tako je u Ramu, varošici na Dunavu, trebalo da sačekaju i trećeg delegata. Bio je to Jovan Protić, član srpske vlade za požarevačku nahiju, odabran za misiju kao obrazovan čovek, koji je govorio nekoliko jezika, među kojima grčki i turski. "Vozili smo se pri zalasku sunca pored obale uz Ram", opisivao je prota Nenadović. "Dok, eto iz kuće siđe jedan čovek pobliže do Dunava, te zapita čiji je čamac. Vozar odgovori: 'Naš je'. On, kad nas dobro zagleda, povika: 'Goni čamac kraju'. Mi izađemo iz čamca i nazovemo mu dobro veče. On polako dogovori: 'Bog vam dobro dao i dobrodošli moji saputnici'. Ja po tome poznam da je to Jova Protić i odgovorim: 'Boljim došli, ako si ti onaj koga tražimo'. Kaže: 'Ja sam', i poljubimo se". Ova diplomatska misija u Petrogradu bila je izuzetno značajna za Srbe. Kako se sprovodila u najstrožoj tajnosti, smišljena je i priča da su delegati zapravo trgovci koji su krenuli u potragu za boljom službom u Rusiji.