Slavni serdar čami u korovu
Početkom ove godine navršilo se 115 godina otkako je na starom niškom groblju večno počinuo glasoviti crnogorski junak, bastadur na pušci i maču i plemeni umnika na reči, vitez i u boju i na zboru, vojvoda, serdar i senator crnogorski, Jole Piletić.
Vojvodstvo mu došlo u nasledstvo od oca Ilije, serdarstvo stekao srcem i oružjem na bojištu, a senatorski grb i glas dobrog, pravednog i istinoljubivog sudije mu donela njegova mudrost i poverenje koje je stekao u narodu.
Ne treba Srbe učiti junaštvu
- Da nećeš, Jole, Srbiju da učiš junaštvu? - upitao podrugljivo knjaz Nikola Jola Piletića kad mu je, nakon sukoba sa njim, zatražio pasoš i dozvolu da seli iz Crne Gore:
- Njoj takav nauk ne treba, imala se, fala Bogu, đe toj raboti naučiti, no idem tamo da mirno živim i umrem: meni će biti bolje, a tebi i tvojijem skutonošama lakše - odgovorio stari i ozlojeđeni serdar i zauvek okrenuo leđa i gospodaru i Crnoj Gori.
Gotovo pola veka verno je služio trojici poslednjih crnogorskih gospodara iz dinastije Petrović-Njegošu, knjazu Danilu i knjazu i kralju Nikoli, s kojim je došao u sukob i 1879. godine napustio Crnu Goru i odselio u Niš, tadašnju srpsku prestonicu. Tu je i umro 5. januara 1900. godine. Njegova snaha Marija će kasnije na starom niškom groblju podići lep spomenik svom slavnom svekru, svom suprugu, Jolevom sinu Miroslavu, i sebi.
Od tada, spomenik je prepušten na milost i nemilost zubu vremena, nebrizi vlastodržačkih garnitura koje su se smenjivale u smutnim zemanima i nehatu potomaka i saplemenika, a sada čami zarastao u korov koji buja praktično pred pragom velikog stambenog naselja podignutog uz samo groblje:
- Pošto se odustalo od svojevremeno aktuelne ideje da njegove posmrtne ostatke prenesemo u rodne Pipere, gde smo mu podigli lepu spomen-bistu, obnovili crkvu na Zavali i postavili spomen-ploču na zidinama njegove rodne kuće, mi smo zimus, na 115. godišnjicu Joleve smrti, bili u Nišu i sa domaćinima posetili njegovu večnu kuću - kaže Mitar Vuković, jedan od najagilnijih članova udruženja Pipera "Pipo" i odbornik u Skupštini opštine Podgorica.
- Spomenik je, moram priznati i tada bio u dosta lošem stanju, zapušten i zarastao, na sramotu i nas Pipera i Nišlija među kojima je proveo više od 20 godina i odlučio da tu večno i počine. Dobili smo, međutim, obećanja da će i taj, kao i još nekolika spomenika na ovom groblju (na kojem, inače, poodavno niko nije sahranjen, prim. B. S) biti uređeni i sačuvani od propadanja i ja se iskreno nadam da će tako i biti. Jole je, zna se, ostao upamćen za sva vremena samim tim što je u pesmu dospeo, ali je sramota da se zapusti i zaboravu prepusti njegovo večno počivalo...
U Nišu nam to niko zvanično nije potvrdio, ali smo nezvanično saznali da država priprema akt kojim će spomenik Jola Piletića i još nekoliko sličnih spomen-obeležja na starom niškom groblju staviti pod svoju zaštitu i ubuduće o njima voditi računa kao o značajnim i važnim kulturno-istorijskim dobrima.
Đevanino herojstvo
U jednom jurišu na Turke koji su negde pred kraj 18. veka pokušavali da provale u manastir Ostrog, teško je ranjen jedan od branilaca, stasiti i hrabri Piper Ilija Piletić. Đevana Kostić, lepotica iz Župe Nikšićke koja se zatekla u opsadiranom svetilištu, pritrčala je i povukla ranjenika u zaklon, skinula maramu i previla mu ranu:
- Vala, đevojko, kako te je sudbina danas donela da mi spaseš život, rad bih bio da nas ta sudbina za večnost veže - rekao Ilija kad je boj uspešno svršen i Turci oterani od Ostroga...
Ona pristala i udala se za Iliju. Rodila mu sedam sinova od kojih su petorica pali u bojevima sa Turcima. Kad joj je poginuo najstariji sin Toko i kad su ga doneli mrtvog kući, majka Đevana nije dala da se za njim kuka i leleče, jer je upravo te noći bila rodila najmlađeg sina Jola, koji će kasnije stasati u jednog od najčuvenijih crnogorskih junaka.
Odbrusio knjazu
- Vidite li, Crnogorci, onoga orla što leti od Lovćena? - upitao u nekoj prilici knjaz Nikola glavare okupljene oko njega ispred dvorca na Cetinju.
Svi graknuli uglas da vide orla, samo Jole Piletić odgovori da ga ne vidi, uviđajući da ih pakosni i nazlobrzi gospodar samo kuša i proverava koliko su mu ponizno odani.
- Ti, Jole, vazda nešto u stranu gledaš - brecnuo sujetni, mladi vladar na starog, prekaljenog ratnika i pametara.
- Nije zlo, gospodare, što ga ja ne vidim, no je zlo što ga ovi drugi vide, jer ko vidi ono što ne vidi i laže za ajtar drugoga, čini zlo i sebi i onome za čiji ajtar laže - odbrusio mu Jole Piletić.
