Muzikom protiv beznađa: Srpski rep u kosovskom getu
Rep muzika je nastala u getu, na ulicama crnačkih četvrti Njujorka, kao revolt prema tlačenju i ugnjetavanju. Zato i ne čudi, što je duž cele Metohije baš u Orahovcu, u kome je teško, dogorelo do noktiju, iz koga ljudi odlaze trbuhom za kruhom, umorni od nepravde, nepotizma, nemaštine, nedaća, nemilog i nedragog, nastao jedan takav sastav. Dva osnovca i četiri srednješkolca Dimitrije, Kuzman, Stefan, Marko, Nikola i Timotej, okupili su se oko imena Ravčanski šmekeri.
- Ranije smo izbacivali neke sminke, igrali smo i ljudi su se oduševili našim klipovima. Nasmejavali smo ljude na fejsbuku, uradili smo snimak sa našim komšijom, čika Giletom koji je sve oduševio. To je motivisalo nastavnika Gavru (Gavrilo Kujundžić, profesor muzičkog u Velikoj Hoči) da nam napiše pesmu - priča Dimirije.
U početku su, kažu, mislili da će je samo snimiti, ali nastavnik ih je prijavio na festival "Crkvuti sa Ibra", koji je održan ove godine u Zvečanu. Ravčanski šmekeri su osvojili specijalnu nagradu.
- Naravno, voleli smo da steknemo neka nova iskustva. Super smo prezadovoljni, nismo se ni nadalali da ćemo dobiti nagradu i da će se publici baš toliko svideti kako smo mi izveli našu pesmu. Publika je bila oduševljena - ističe ponosno Dimitrije.
A devojčice?
- Devojčice su isto oduševljene - dodaje kroz osmeh.
- Kada čujemo neku muziku, mi igramo napolju zajedno. Smišljamo neke nove pokrete, izmišljamo da bude što zabavnije. Nemamo baš neku vrstu zabave, u stvari, nemamo ništa, pa se ovako zabavljano - iskreno će Kuzman.
Marko dodaje da su odnedavno u gradu organizovani časovi karatea i da svi zajedno idu na trening.
- To je jedino što imamo ovde - dodaje on.
U grupi ih je šestorica, a u stvari u Orahovcu u višim razredima osnovne i srednjoj školi imaju samo još dvojicu vršnjaka. Njihovi drugari, zajedno sa porodicama, polako odlaze.
- Naravno da nam je žao. Svaki put doživimo novo razočarenje kada čujemo neko odlazi. Shvatimo da nas je sve manje i manje, i da ne možemo dugo da opstanemo tako. Ali, mi se trudimo da nam bude zabavno. Ne razdvajamo se po ceo dan, svi se družimo da bi popunili onaj broj koji nam fali. Kada razgovaramo, pričamo o fudbalu, uglavnom se prisećamo nekih događaja, gledamo da teme budu zabavne da ne skrećemo razugovor na ružne stvari koje se dešavaju oko nas - pričaju oni.
Kreću se u tri-četiri ulice, koliki je srpski deo grada, i imaju jedno igralište. Međutim, dodaju, i na igralištu se osećaju međuetničke tenzije.
- Pa, oni dođu, pa nam polome koš. I više oni provode na terenu nego mi. Ne možemo da igramo, osim jedni protiv drugih, ali onda uvek dođe do svađa. I stalno smo pod tenzijom - dodaje Dimitrije.
U ovim rep sastavu su dvojica partizanovaca i četiri zvezdaša, ali to nikada nije predmet spora, već zabave. U muzici koja ih zanima se najviše ceni iskrenost. Hip hop kultura ne poznaje socijalni i društveni status, poreklo, veru... već isključivo iskrenu priču, a takvih će biti još, obećavaju Ravčanski šmekeri.
Timotija nešto žulja,
kao da ga Doca mulja,
Stari ćuti Gile pita,
on mislima negde skita.
Dimitrije dobri Dimša razmišlja o žuborišta:
Đuli, Anđi i Kristini, a ne priča o istini,
da ga niko od njih neće, eto Dimša te je sreće.
A Nikola čeka leto,
da sa njime šeta neko,
nije bitno ko je ko,
al da bude samo žensko.
Kuzman stvarno dobar dečko,
ima osmeh kao smeško
žuborkama fejsom kaže,
da su lepe i najdraže.
Naš kapiten Markunjez,
ponaša se kao knez,
čuvaju ga sestre mile,
dabogda mu večne bile.
Lajkuju nas svi nas vole,
zato smo mi dobre volje.
Mi smo reperi,
Ravčanski šmekeri,
rep je naš stvarni san,
repujemo svaki dan.
Mi imamo svak svoj pravac,
a u duši nam je Ravac,
gde se vino na eks pije,
a rakijom sve zalije.
