Srbi od bede beže u Italiju
Teška ekonomska situacija i odsustvo perspektive u Srbiji doveli su do novog talasa iseljavanja u Zapadnu Evropu, a jedno od najpopularnijih odredišta postao je krajnji sever Italije, pokrajina Južni Tirol.
Odlaze mladi, mahom s istoka Srbije, koji koru hleba pronalaze u brojnim hotelima zimskih odmarališta ovog dela Italije. Ne postoje precizni podaci o broju iseljenika u ovom talasu, ali se procenjuje da svake godine put Južnog Tirola krene nekoliko hiljada ljudi.
- Do pre dvadesetak godina, na području celog Tirola bilo je tek desetak porodica iz svih republika bivše Jugoslavije. Od pre dve ili tri godine, taj trend se drastično uvećao. Pritom, mnogo je više i naših ljudi koji ovde dolaze tokom sezone i po hotelima rade najraznovrsnije poslove: od konobara, preko sobarica, hauzmajstora... - priča Boban Pešić iz Pusterija, gradića smeštenog svega 30-ak kilometara od granice s Austrijom.
On objašnjava da je Tirol veliki turistički centar, te da su uvek potrebni vredni i pouzdani radnici.
- U ovom delu Italije je mnogo hotela, ima ih možda stotinak, a u svakom radi nekoliko desetina naših ljudi, i to uglavnom iz Braničevskog okruga. Svi su oni prijavljeni, dobijaju radne dozvole, i za razliku od nas koji ovde živimo i radimo, ne plaćaju smeštaj. Tu su zimi od početka decembra do aprila, a leti od maja do novembra - ističe naš sagovornik.
Predsednik Društva Vidovdan iz Vićence Dejan Mitić potvrđuje da je poslednjih godina sve više naših ljudi koji stižu iz otadžbine.
Oterala ga država
Boban Pešić je u Italiju s porodicom stigao pre pet godina iz okoline Trstenika.
- U otadžbini sam se bavio poljoprivredom i eto koliko je to isplativ posao, čim sam morao da ga napustim. Šta mislite, da li je iko došao da me pita kako sam prošao kada su se desile one poplave, koliko mi je voda progutala novca i truda. Niko! Zbog takvog odnosa države sam i otišao - iskren je Pešić.
- Situacija u Italiji nije ružičasta, a posebno u ovom delu oko Trsta, gde je najviše naših ljudi, njih oko 20.000. I ovde je sve više onih koji imaju papire, ali i pored toga ne mogu da dobiju posao, pa odlaze za Austriju, Nemačku ili Švajcarsku. Srbi su vredni, ne biraju posao i otuda se sve više odlučuje da sreću potraži na krajnjem severu Italije, gde je razvijen zimski i letnji turizam - objašnjava Mitić.
On dodaje da se i ranije u Italiju dolazilo iz istočne Srbije, ali da sada stižu i oni koji su to izbegavali.
I pod sankcijama bilo bolje
Dejan Mitić ističe da pripada generaciji koja je verovala da će sve biti mnogo bolje posle promena u Srbiji 2000. godine.
- Ja sam iz Bora, i kada se desila promena režima vratio sam se u zemlju i započeo privatan biznis. Rekoh sebi: "Napokon su došli naši." Ali, ovi su tri puta gori od prethodnih. Za vreme Miloševića i pored svih onih sankcija, radile su najmanje tri velike fabrike. Od 2000. sve su uništene. Što se tiče mene i moje porodice, ne razmišljamo o povratku - ističe Mitić.
