Kosovo leži na 1.000 milijardi dolara

Bitka za Kosovo je bitka za ogromno rudno bogatstvo, koje se procenjuje na oko 1.000 milijardi dolara. Zapadne velesile koje su pokrovitelj otimanja dela srpske teritorije, stale su otvoreno na stranu Albanaca, a njihove moćne, pre svega američke kompanije, kuju planove za eksploataciju blaga čije se rezerve procenjuju na više vekova.

PRODAT BRITANCIMA: Kombinat feronikla u Glogovcu

 

Analizirajući rezerve lignita u rudniku Trepča, kompetentni strani, ali i domaći izvori tvrde da tamo "uglja ima dovoljno za narednih 200 godina, a u užoj Srbiji samo za 60 godina".
 

Stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu da rezerve olova u Trepči iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona, te da su u rudniku Grebnik kod Gline, dokazane rezerve 1,7 miliona tona boksita. Preciznih podataka o vrednosti nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora na Kosovu nema, ali se veruje da je reč o brojevima od kojih samo može da nam se zavrti u glavi.

Na teritoriji Kosova je do 1990. godine bilo 16 od 18 rudnika olova i cinka u Srbiji, a cink je po količini koja se proizvede i potroši svake godine u svetu na četvrtom mestu, odmah iza gvožđa, aluminijuma i bakra.

Još 2004. godine Nezavisna komisija za rudnike i minerale Kosova, kojom je upravljao Unmik, u izveštaju Rajnera Hengstmana objavila je da je Svetska banka procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra, od kojih je udeo Trepče i tamošnjih rudnika olova tek tri milijarde.

DOKAZ IZUZETNE VREDNOSTI: Obveznice Trepče iz 1908. godine

 

Nalazišta lignita kod sela Sibovac blizu Prištine procenjena su na 6,5 milijardi, a Feronikl, sa svojim nalazištima nikla, na dve milijarde evra. Ostali rudnici vrede preostale dve milijarde a, prema tom izveštaju, eksploatacija svih ovih rezervi donela bi bar 35.000 novih radnih mesta i znatne prihode kosovskom budžetu.

Kad se pogledaju brojke, onda je teško opovrgnuti teoriju zavere prema kojoj Amerikancima i njihovim saveznicima zapravo nimalo nije stalo ni do Albanaca, a kamoli Srba, te da se oni svrstavaju samo na stranu onih koji će im dopustiti da stave šape na veoma bogatu rudnu oblast u Evropi koja je gladna svih vrsta energenata.

NEISKORIŠĆENO BLAGO: Rudnik olova Trepča

 

Profesor dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objasnio je da ovi metali imaju ekonomski značaj, ali da su oni samo prateće mineralne sirovine osnovne grupe rudnih elemenata, u ovom slučaju cinka i olova.

- Nikada se ne eksploatišu olovo i cink samo zbog ovih retkih elemenata, već se oni dobijaju usput, u postupku prerade minerala olova i cinka - navodi on.

Iako su srpski geolozi već istražili 95 odsto teritorije Kosova, postavlja se pitanje kvaliteta tih istraživanja, pošto su pojedina obavljena davno, danas potpuno zastarelim tehnologijama.

Koliko god da je bogatstvo na Kosovu, jasno je da Albanci nemaju ni znanje ni tehnologiju za njegovu eksploataciju. Upravo tu će se kao rešenje pojaviti ili su se već pojavile multinacionalne kompanije koje će u zamenu za unosna eksploataciona prava obezbediti i inženjere i tehniku.