Sa otpremninom u sopstveni biznis
Umesto da pokrenu sopstveni posao, većina otpremninu potroši, po pravilu, za podmirivanje potreba u domaćinstvu. Stručnjaci predlažu da se uz sredstva za socijalni program, ljudima ponudi da udruže svoje otpremnine i započnu zajednički posao, a da im država pomogne besplatnim prostorom i pravnom pomoći. Za mlade, viškove zaposlenih i lica koja nemaju kvalifikaciju pripremaju se posebni paketi mera i usluga, navodi resorno ministarstvo, a prenosi RTS.
Kako je najavljeno u Ministarstvu privrede, u utorak će javno biti pozvani investitori za 179 preduzeća u restrukturiranju. Ona za koja ne bude zainteresovanih, a procenjena su kao gubitaši, otići će pod stečaj ili će biti ugašena. To znači i veliki broj ljudi koji će, sa otpremninama napustiti ta preduzeća. Bez prave ideje šta uraditi, novac od otpremnine, po pravilu, bude potrošen za podmirivanje potreba u domaćinstvu.
Posle 30 godina rada u Hemijskoj industriji "Župa", električar Milovan Anđelković u septembru je ostao bez posla. Razlog - restrukturiranje preduzeća. U međuvremenu, Anđelković se sam snašao i deo otpremnine uložio u sopstveni biznis.
Milovan Anđelković, bivši radnik preduzeća "Župa" kaže da ima svoj mali posao koji je počeo ranije. Reč je o voćnjaku od 70 ari u koji će dalje ulagati da bi od toga uspeo da napravi neki posao.
Umesto da pokrenu sopstveni posao, većina otpremninu potroši na otplatu dugova, a mnogi se počaste putovanjem, novim autom, nekim kućnim aparatom, i tako ostanu bez novca. Onda često postanu socijalni slučajevi i traže posao preko Biroa rada.
Nacionalna služba za zapošljavanje u proseku dva puta godišnje organizuje besplatnu obuku za pokretanje novog posla. Pomažu i subvencijama.
"Lica koja žele da konkurišu praktično prvo prolaze ovaj program edukacije, na osnovu toga se ispomažu sa istraživanjem tržišta koji možda i jeste najvažniji momenat u smislu razrade poslovne ideje", kaže Snežana Kragulj iz Nacionalne služba za zapošljavanje.
Ovakvi, pojedinačni napori da se oni koji su postali tehnološki višak "snađu", nisu dovoljni.
Potrebna je strategija na nivou države, kažu stručnjaci. Predlažu da se uz sredstva za socijalni program, ljudima ponudi da udruže svoje otpremnine i započnu zajednički posao, a da im država pomogne besplatnim prostorom, edukacijom i pravnom pomoći. Do rešenja, korak po korak.
Edita Kastratović, stručnjak u oblasti preduzetništva kaže da je neophodno utvrditi realan broj radnika, analizirati starosnu i kvalifikacionu strukturu, analizirati lokacije prostora, objekata, izvršiti procenu finanskijskih sredstava koja su potrebna za realizaciju socijalnih programa, obaviti razgovore sa radnicima, ponuditi profitabilne preduzetničke programe.
Na taj način smo novcem koji je u ovoj godini isplaćen radnicima čija su preduzeća otišla u stečaj, mogli da osnujemo desetine fabrika, koje bi te i druge ljude uposlile, kažu stručnjaci. Nismo jer, tvrde, država još uvek nema jasnu ideju o merama za njihovo zapošljavanje.
U Vladi kažu suprotno. "Za mlade, viškove zaposlenih i lica koja nemaju kvalifikaciju pripremaju se posebni paketi mera i usluga", navode u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Bez obzira na to što država još nema precizne podatke o broju ljudi koji će prilikom privatizacije, stečaja i gašenja preduzeća ostati bez posla, nadležni obećavaju da će izdvojiti znatna sredstva za njihove otpremnine.
