EU sahranjuje srpskog seljaka

Još jedan ultimatum dežurnog ucenjivača ili dobronamerni savet partnera koji očekuje solidarnost? Između ove dve krajnosti kreću se ocene novog stava Brisela da od Srbije traži da ne iskoristi šansu za veći plasman sopstvenih proizvoda na velikom ruskom tržištu koja se ukazala nakon što je Moskva uvela jednogodišnju zabranu uvoza poljoprivirednih i prehrambrenih prozvoda iz država EU i drugih zemalja koje su prethodno uvele sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini.

Roba našla kupca: Velika potražnja za srpskim voćem

Za direktora Centra za razvoj međunarodne saradnje Dragomira Anđelkovića upozorenje Srbiji i drugim kandidatima za članstvo u EU, predstavlja primer cinizma i licemerja.

- Takav zahtev je više nego neumesan i ciničan. EU i njene članice čine sve da olakšaju položaj svoje privrede i vrlo su neprincipijelne u tom pogledu. Otvaraju sva moguća tržišta, a kada je reč o beneficijama koje tako postižu, onda se niko ne seti Srbije ili BiH, Republike Srpske ili drugih država regiona - primećuje Anđelković.

Uz Evropu bez opomene

Ekonomski analitičar Mijat Lakićević kaže da Srbiju to što Srbija nije član EU pravno ne obavezuje da ispoštuje sankcije koje je Rusiji zaveo Brisel.
- S druge strane, ako očekujete solidarnost, ako očekujete pomoć EU, prirodno je da sledite politiku organizacije čiji član želite da postanete. Mislim da Srbija treba da vodi računa o politici organizacije u koju želi da uđe i da sama sledi tu politku, a ne da je na to opominju - kaže Lakićević za "Vesti".

On navodi da je potpuno licemerno tražiti od Srbije solidarnost, a da EU nije spremna da zadovolji ni minimum srpskih nacionalnih interesa u bilo kojoj sferi, što se videlo i na primeru poplava, kada je Srbija dobila, kako je rekao, smešnu pomoć.

Za bivšeg ministra poljoprivrede Gorana Živkova stav Brisela je "bez veze".

- To što EU od nas zvanično ne traži da uvedemo sankcije Rusiji a istovremeno nam poručuje - nemojte baš puno da koristite šansu koja vam se ukazala, to je bez veze. Ili smo u krugu zemalja koje su uvele sankcije Rusiji ili smo zemlja koja će da iskoristi novonastalu šansu za plasman sopstvenih proizvoda - komentariše za "Vesti" Živkov, koji veruje da će Brisel ići do kraja i zatražiti od Beograda da uvede sankcije Rusiji.

Preporuku Evropske unije da zemlje kandidati koje pregovaraju o članstvu u EU, uključujući Srbiju i Tursku, ne koriste ruske uzvratne sankcije EU da bi preuzele mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržištu, uputili su šefovi dipomatije EU na zasedanju 15. avgusta. Tako bar prenose agencije, ali nema pismenog traga, već se agencija Beta poziva na izvore u Evropskoj komisiji.

Briga za srednju klasu

Kremlj je dobro pazio da poštedi ne samo oko 30 odsto Rusa nižeg standarda, nego i da svi slojevi srednje klase, koja čini značajan deo biračkog tela, ne oseti posledice kontrasankcija ni u pogledu luksuznih proizvoda. Zvaničnici su im tako poručili da umesto danskih sireva mogu da kupuju švajcarske. Stoga tamošnji mediji smatraju da će Kremlj povećanom proizvodnjom i zamenom uvoznika da se pobrine da ne trpi ni tržište automobila.

S obzirom da sa pravnog stanovišta od zemlje kandidata ne može da zatraži zabranu izvoza na rusko tržište, preporuka Brisela je uvijena u oblandu "morala i solidarnosti". Tu su i analitičari sa zapada koji poruke administracije u Briselu tumače bez okolišanja.

Tako se britanski stručnjak za Zapadni Balkan Džejms Ker-Lindzi poziva na saopštenje šefova diplomatije EU u kojem se, kako tvrdi, eksplicitno ističe da države kandidati ne bi trebalo da koriste nove trgovinske šanse nakon što je EU preduzela mere protiv Moskve. On očekuje da će o tome sa srpskim ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem danas u Berlinu razgovarati i njegov nemački kolega Štanmajer.

- U Srbiji se mnogo govori o potencijalnoj mogućnosti za unapređenje trgovine s Rusijom u svetlu novih ograničenja. Mislim da je izvesno da će nemačka vlada naglasiti da bi to bilo neprihvatljivo i da bi se to smatralo lošom namerom Srbije. Beograd mora pažljivo da korača na takvom tlu. Činjenica da Beograd nije nametnuo sankcije Rusiji sama po sebi je loša, a aktivno nastojanje da izvuče korist iz trenutne situacije bilo bi doživljeno kao apsolutno neprihvatljivo - zaključuje Lindzi za beogradski dnevnik "Danas".

Opasnost od šverca

I dok Brisel trenira strogoću prema zemljama koje stoje u predvorju EU, neke i decenijama poput Turske, za to vreme kompanije iz zapadne Evrope traže način da zaobiđu sankcije izvozom na rusko tržište preko zemalja koje nisu pod režimom moskovskih kontrasankcija. Ministar trgovine Rasim Ljajić tvrdi da još nema prijava reeksporta robe iz Evropske unije na rusko tržište preko Srbije.
Ljajić je ranije rekao da Srbija ne sme da dozvoli da zbog nečijih trista do četiri stotine tona izvezenih jabuka bude ugrožen izvoz 150.000 tona tog voća, koliko bi Srbija mogla da izveze u ovoj godini.

Dragomir Anđelković, međutim, kaže da poruka EU predstavlja sebični interes, a ne poziv na bilo kakvu solidarnost.

- Ako mi to ne shvatimo, onda bi se samo dokazalo da Beograd vodi neodgovornu mazohističku politiku, a ne pragmatičnu i nacionalno odgovornu. Mi radimo ono što smo do sada radili, a to što nam se pojavila konjukturna prilika, to nije naša stvar, nego naša sreća i to je pitanje odnosa Moskve i Brisela - smatra Anđelković.

Diksi bi i futoški kupus

U Moskvi je u sredu boravila srpska delegacija predvođena ministrom poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežanom Bogosavljević - Bošković, koja je razgovarala sa ruskim resornim ministrom Nikolajem Fjodorovim Vasiljevičem o mogućnosti povećanja izvoza i plasmana srpskih poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište.
I dok dve države razmatraju kako da u datim okolnostima uvećaju međusobnu trgovinsku razmenu, predstavnici ruskog trgovinskog lanca Diksi već su dostavili Privrednoj komori Srbije listu najtraženijih proizvoda.
- U maloprodajnim objektima "Diksija" najviše mesta ima za jabuke, šljive i kruške, kao i za paradajz, karfiol, krastavac i papriku - izjavio je Nenad Budimović, sekretar Udruženja PKS za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu, nakon sastanka predstavnika ruskog lanca sa proizvođačima i izvoznicima voća i povrća u Srbiji.
On je dodao da bi na rafovima Diksija mogli da se nađu i futoški kiseli kupus i turšija.
Diksi je treći po veličini trgovinski lanac u Rusiji, sa više od 2.000 maloprodajnih objekata. Samo prošle godine promet je dostigao sedam milijardi dolara, u čemu je promet voća i povrća učestvovao sa 15 odsto.
Prilikom susreta predstavnika ruskog trgovinskog lanca i domaćih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom voća i povrća, dogovoreno je i nekoliko konkretnih poslovnih aranžmana sa proizvođačima jabuka i šljiva.

J. A.

Proširenje ekonomskog rasta šansa za FAS

Bez carine za kola iz Kragujevca?

Ruski mediji javljaju da je Kremlj spreman da uzvrati ukoliko Amerika i EU pristupe četvrtom paketu sankcija. Na spisku je i embargo na uvoz automobila.
Prema izvorima ruskih medija iz administracije predsednika Vladimir Putina, taj dokument već je odobren, a o njegovoj primeni odlučivaće se ako zapad uvede nove sankcije.

Većina velikih svetskih auto-kompanija već imaju svoje fabrike u Rusiji, ali uvozna kola zapremaju oko 27 odsto tamošnjeg tržišta. Tako je, na primer, mercedes prošle godine prodao rusima oko pola miliona automobila, od toga 180.000 proizvedenih van Rusije.
Das podsetimo, premijer Aleksandar Vučić prilikom poslednje posete Moskvi predložio je izvoz automobila kragujevačkog Fasa u Rusiju bez carine. Međutim, on je kasnije ukazao da je to teško ostvariva zamisao.

Nakon toga su srpski mediji pozivajući se na izvore, pisali da Putin dolazi 19. oktobra u Beograd s poklonom upravo u vidu bescarinskog izvoza naših kola u Rusiju. A u međuvremenu zaoštrio se sukob Rusije i zapada zbog Ukrajine.

Osim toga, na ruskom tržištu u prodaji više nema ni vozila proizvedenih u Ukrajini, pošto su otkazane nabavke. Iz tog razloga i zbog propasti tamošnjeg tržišta i uvoznih povlastica koje je Ukrajina odobrila EU u sklopu trgovinskog dokumenta koji je doveo do rata, velika Krazova fabrika u Kremenčugu, oko 200 kilometara od Kijeva, prošlog meseca obustavila je proizvodnju.
I. K.