Poslednji svedok svedočio protiv Karadžića
Tužioci Međunarodnog tribunala u Hagu su danas završili dvogodišnje izvođenje dokaza protiv Radovana Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske optuženog za genocid nad nesrbima u BiH, 1992-95. godine
Poslednji svedok optužbe opisao je, pod pseudonimom KDZ-071, kako je u julu 1995. preživeo masovno ubistvo Muslimana koje je Vojska RS, posle zauzimanja Srebrenice, zarobila u selu Kravica kod Bratunca.
Prema optužnici protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, snage bosanskih Srba čiji je on bio vrhovni komandant, u skladištu zadruge u Kravici ubile su 13. jula 1995. oko 1.000 muslimanskih zarobljenika, a ukupno, po optužnici i ranijim presudama Tribunala, ubijeno je više od 7.000 Muslimana.
KDZ-071 izjavio je da se, zajedno sa drugim muslimanima, pokušao da se šumom probije iz obruča VRS oko Srebrenice, ali da se 13. jula 1995. predao. Rekao je da se zarobljenicima na livadi u selu Sandiću zatim obratio komandant VRS Ratko Mladić, uveravajući ih da im niko neće nauditi i da će do kraja dana biti razmenjeni i pridružiti se porodicama koje su evakuisane u Tuzlu.
Mladić je zarobljenima obećao i da će ih sa vrućine skloniti "negde hladnije", a njegove reči Muslimani su pozdravili aplauzom i uzvicima "Hvala, generale!". "Ohrabrio nas je lepo", kazao je KDZ-071.
Zarobljenici su, međutim, ubrzo pešice sprovedeni do magacina zadruge u Kravici, koji je već bio pun Muslimana. "Kad je poslednji ušao, stražar mu je naredio da sedne, a on nije imao gde jer ni šibica nije mogla da padne. U to, počelo je da puca odasvud. Digla se velika tama u skladištu, počela je piska i vika... Ja sam legao u ćošak s Salkom... koga je rafal presekao preko pola... Skoro do večeri je pucalo. Posle se celu noć čulo kako pričaju i smeju se", rekao je KDZ-071.
Kako je izjavio, ujutro, 14. jula, pripadnici srpskih snaga pitali su ima li ranjenika i pozvali su ih da izađu da bi bili prebačeni u bolnicu. "Neki su izašli i bili su pobijeni... Pucano je i više ih nema živih", kazao je svedok.
Ceo taj dan proveo je skriven ispod tela, dok su srpski vojnici odvlačili leševe ubijenih s drugog kraja magacina. Tela koja nisu odvukli, pokrili su senom, rekao je svedok.
Kada je posle ponoći, 15. jula, zavladala potpuna tišina, svedok je sa još jednim preživelim izašao iz magacina. Uspeli su da pobegnu, iako ih je stražar primetio i pucao za njima. KDZ-071 rekao je da se zatim skrivao po okolnim šumama do početka septembra.
Tokom unakrsnog ispitivanja, na Karadžićevu sugestiju, svedok je rekao da je za vreme rata bio pripadnik Armije BiH, uz napomenu da je preko dana radio na svom imanju, kao poljoprivrednik, a da je noću odlazio "na dužnost". Rekao je i da 11. jula 1995. nije ni znao da je Srebrenica pala u ruke VRS, dok mu to nije rekla ćerka.
Na pitanje optuženog, svedok je potvrdio da je kurir iz 28. brigade Armije BiH preneo naređenje da svi vojno sposobni Muslimani krenu u proboj šumom ka Tuzli, a da njihove porodice utočište potraže u blizini baze Unprofora u Potočarima.
Na pitanje optuženog zašto je 1995. vlastima u Tuzli rekao da je skladište u Kravici bilo prazno kada su zarobljenici tamo prebačeni, svedok je negirao da je to ikada rekao, iako mu je ta izjava bila predočena u sudnici.
Upitan da li je izjavio i da su pripadnici srpskih snaga na zarobljene pucali iz ručnih bacača, uzvratio je: "Nema iz čega nisu pucali, glavno je da su narod pobili".
Po okončanju dokaznog postupka tužilaštva, Karadžić će pred Tribunalom izložiti zahtev da bude oslobođen, zasnovan na tvrdnji da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu. To zasedanje biće uskoro zakazano. Pošto sud odluči o tom zahtevu, Karadžić će se pripremati za izvođenje dokaza odbrane koje će, po ranijoj odluci Tribunala, započeti 16. oktobra.
Tokom dokaznog postupka koji je počeo 10. aprila 2010, tužioci su pred sudije izveli 195 svedoka, dok su mnoga druga svedočenja uveli u spis u pisanom obliku. Suđenje Karadžiću u Hagu počelo je krajem oktobra 2009. Njega su krajem jula 2008. u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i nad civilima u Sarajevu i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95. godine.
