Kako je Zagreb izjednačio žrtve i koljače

Jedini opipljiv rezultat punopravnog članstva Hrvatske u Evropskoj uniji, bar do sada, jeste rehabilitacija ustaštva. Ono što je do juče prepuštano ustašo-nostalgičarima da u svojoj režiji orgijaju na grobovima "zaslužnih" predaka, odnedavno je ušlo u državni protokol.

Jedini opipljiv rezultat punopravnog članstva Hrvatske u Evropskoj uniji (za sada) je rehabilitacija ustaštva

 

Naime, Deklaracija Evropskog parlamenta o proglašenju 23. avgusta evropskim danom sećanja na žrtve staljinizma i nacizma i Rezolucija o evropskoj savesti i totalitarizmu, kojima je zemljama članicama, u skladu s njihovom tradicijom, ostavljeno da same odluče kako će obeležavati taj dan, u Hrvatskoj su prevedene na orginalan način - da se izjednače koljači i žrtve.
 

Tako se neostvarena ideja prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana o mešanju njihovih kostiju u Jasenovcu vratila u Hrvatsku preko Brisela, samo što se neće prevoziti kosti već se vozaju državne delegacije. Baš kao u subotu kada su predsednik Hrvatskog

sabora Josip Leko i ministar ratnih veterana Predrag Matić, sa brojnom svitom, položili vence na velikom stratištu Srba u Jadovnom, a potom isto učinili i kod jame Jazovka na Žumberku, gde su pokopane ustaše.

Tako su u istom danu odali počast desetinama hiljada ubijenih Srba, Jevreja i Roma i njihovim dželatima. Ono što nije pošlo za rukom Tuđmanu oživotvorila je socijaldemokratska vlast, sa samo dvadesetak godina zakašnjenja - poravnala je najcrnje zveri i njihove žrtve - stavljajući svoj potpis na istorijski falsifikat.

Naprotiv, osnovali su i posebnu Komisiju za istraživanje i obeležavanje grobišta ustaških vojnika, koja je već do sada locirala više od 160 takvih mesta, pa se može samo zamisliti koliko će porasti državni troškovi dok se sve to "dostojno" obeleži. Gotovo je sigurno da neće ništa preostati za obnovu preko 3.000 porušenih antifašističkih spomenika uništenih u poslednjih dvadesetak godina, a pogotovo za izgradnju novih u Varivodama, Gruborima, Gospiću, Osijeku, Lori ili koridoru smrti u Oluji, gde su u poslednjem ratu ubijani srpski civili od regularnih jedinica "demokratske" Hrvatske.

Evropske deklaracije i rezolucije nisu obuhvatile noviju istoriju, a u Hrvatskoj te zločine, kad ih i nerado priznaju, tretiraju kao incidente. U odnosu na Jadovno, Jasenovac, Petrovu Goru, možda se i doimaju tako, ali su ispisani istim rukopisom i zato će ostati neobeleženi. Iako to niko otvoreno ne kaže, izgleda da je problem samo u pismu.