Jatak Ratka Mladića: Nije preboleo ćerku Anu
Kapetan bojnog broda Ratko Vučetić, optužen da je jatak Ratka Mladića, otkriva istinu o svom komandantu, danas najtraženijem haškom optuženiku. Sećajući se dana kada je drugovao ratovao s generalom Mladićem, kaže da je uloga međunarodnih mirovnih snaga u ratom zahvaćenoj Bosni, posebno generala koji su predvodili ove vojne trupe, i dalje velika misterija. Pročitajte više u današnjem, četvrtom delu specijala portala "Vesti-online."
Ratko Vučetić kaže da se svojim školskim drugom i saborcem, prijateljem i imenjakom, generalom Ratkom Mladićem, tokom celog rata video tek nešto više od 30 puta, ali su zato njihovi susreti posle rata bili znatno učestali.
- Znali bismo i da odemo u neki restoran, na utakmicu ili jednostavno da šetamo i razgovaramo. Jer, general Mladić je bio vispren i duhovit. Voleo je da ima, i umeo da uspostavi, neposredan odnos sa sagovornikom, bio to običan vojnik ili starešina, prodavac na pijaci ili akademik. Njemu je bilo sve jedno ko je kojoj društvenoj kategoriji pripadao, u svakome je video čoveka, ličnost. I, voleo bih, vrlo je bitno, da napišete da on nije bio drčan čovek, kao što neki to sada tvrde - kaže nam Vučetić.
Sukob sa Karadžićem
|
Sa Mladićem je, kaže, imao poseban odnos i u vreme po završetku rata u Bosni, kad su obojica već bili penzionisani.
- Bilo je nebrojeno mnogo tih razgovora koje smo, kao penzioneri, vodili u Beogradu. Razgovarali bismo o našim porodicama, o sudbinama naše dece, šta će ona kada se požene i poudaju, šta ćemo kad nam stignu unučići... Sećali bismo se, rado, i detinjstva, nekadašnjih komšija, bezbrižnih školskih dana, čak i o gajenju pčela, jer je on bio veliki zaljubljenik u pčelarstvo.
Jedino o čemu nismo pričali bio je rat u Bosni. I on i ja smo pokušali da se, bar dok smo zajedno, na to ne vraćamo i da se toga ne prisećamo.
Često smo pričali i o njegovoj nastradaloj kćerki Ani. Mnogo, mnogo je žalio za njom i njena smrt je svakako najveći udarac koji je ikada doživeo. Jer ona mu je, kao žensko dete bila sve, za njega je bila u ravni Boga. Sećao bi se kako je završavala medicinu, kako je kovala planove šta će da radi kada završi fakultet.
Svedočenje majora P. Ć. o događaju u KninuGeneral ih postideo
Posebno je bio osetljiv na četničke kokarde i velike brade, koje su neki borci nosili u vreme rata. Bivalo je da zbog toga bude izuzetno strog, ali je umeo i da, uz šah sa generalom Đujićem, komandantom Teritorijalne odbrane, završio svu tu priču o izgledu pripadnika ovih jedinica. Pričao je protivniku s druge strane table, ali se, u stvari, obraćao borcima koji su se vrteli oko njih.
|
General je imao i govornički dar i ubedljivost i po njima je ostao posebno upamćen i poštovan. Jednom se dogodilo da je cela jedinica JNA na kninskom ratištu, svi su bili iz Smedereva, odlučila da se vrati kućama. Niko nije mogao da ih razuveri, a onda ih je general Mladić okupio u Severnom logoru i održao im takav govor da su se oni duboko postideli, samo su sabili poglede duboko ispod sebe.
Više puta smo razgovarali i o tome kako je stradala, da li je u pitanju samoubistvo ili ubistvo i on mi je jednom, vidno neraspoložen, rekao da zna da nije samoubistvo i da zna ko je to uradio. Rekao mi je čak i imena direktnih izvršioca. Ali molim vas ne pitajte me više ništa na ovu temu. Za sve nas je to bolna, jako bolna rana - priča Ratko Vučetić.
Naš sagovornik otkriva i da je general Ratko Mladić sve do 2002. godine u Beogradu imao legalno obezbeđenje.
- Generala je čuvala posebna jedinica u okviru Vojske Jugoslavije koja je to naređenje dobila posle dogovora vrha civilnih i vojnih vlasti tadašnje SR Jugoslavije i Republike Srpske. Mogu sada da pričaju šta hoće, ali ti ljudi nisu bili tu kako bi ga štitili od Haškog tribunala, već isključivo od lovaca na ucenjene glave, jer su SAD, kao što se zna, za njega raspisale nagradu od pet miliona dolara.
Dragomir Pećanac, nekadašnji telohranitelj pukovnika Mladića u Kninu:
|
Pročitajte još:
3. Zašto su vojnici obožavali generala
