Podizanje spomenika ustaškom zločincu: Glave partizana u zobnicama
Vest da je emigrantska (ustaška) Hrvatska akademija znanosi i umjetnosti u dijaspori sa sedištem u Bazelu naumila da 1. jula u Otočcu postavi spomen-ploču Juri Francetiću, ustaškom pukovniku i jednom od najzloglasnijih hrvatskih ratnih zločinaca, izazvala je ogorčenje i revolt i među crnogorskim antifašistima jer su i crnogorski partizani dobro zapamtili zlotvorstva Francetićeve Crne legije.
Priču o tome potpisnik ovih redaka je svojevremeno zapisao od Vukice Mićunović, poslednje, prošle godine preminule crnogorske heroine, legendarnog junaka sa Vilića guvna i Ljubina groba, koja nikad nije volela da priča o sebi i svojim podvizima, već uvek o drugima, posebno o onima koji su ostali na branicima slobode:
- Nikad neću zaboraviti naše borbe sa ustašama i Francetićevom Crnom legijom u livanjskom kraju 1942. godine - kazivala mi je svojevremeno Vukica Mićunović.
Neznani junaci
- U selu Podgreda smo uspeli da se izvučemo iz njihovog obruča samo zahvaljujući četvorici mladića iz Dalmacije i Krajine, koji su koji dan ranije došli u našu brigadu (reč je, naravno, o Četvrtoj proleterskoj crnogorskoj brigadi, napomena B. S) i niko im ni imena nije zapamtio. U krtičnim trenucima oni su zauzeli jedan presudno važan položaj i puškomitraljezom nam štitili odatle odstupnicu, ali se potom, nažalost, nisu uspeli i sami izvući. Sutradan, naš Drugi bataljon je na juriš osvojio sela Podgredu i Potočane. Na mestu s koga su prethodnog dana dejstvovali naši zaštitnici i spasioci našli smo četiri trupa bez glava! Malo potom, u jednoj kući u Potočanima, u kojoj je, izgleda, bio smešten štab ustaške bojne, našli smo i dve torbe, zobnice iz kojih se konji hrane žitom i u njima glave tih naših neznanih drugova. Zobnice su bile obešene o verigama iznad ognjišta, iznad kotla u kojem se kuvao ručak za crnolegijaše. Tragedija naših neustrašivih drugova, kojima na veliku žalost i moju i svih nas nikada nismo uspeli doznati imena, i bestijalno iživljavanje ustaša i nad njima mrtvima toliko su nas sve potresli i motivisali da smo jedva čekali priliku da ih osvetimo, a prilika nam se ubrzo pružila u borbi za oslobođenje Livna - ispričala je Vukica.
Grozomorna smrt
Nedugo posle žestokog poraza u Livnu, Francetić se 22. decembra 1942. godine avionom zaputio u Liku na novi borbeni zadatak koji je dobio od Pavelića. Motor letelice je otkazao (do danas se špekuliše da je u pitanju bila neka sabotaža Italijana ili partizana) i pilot je morao da se prizemlji na teritoriji koju su kontrolisali partizani.
I pilot i Francetić su ostali nepovređeni, ali na njihovu nesreću pre partizana do njih su dotrčali meštani iz okolnih sela i masakrirali ih vilama i rogljama tako da svi kasniji pokušaji hirurga u partizanskoj bolnici nisu urodili plodom nisu uspeli da spasu Francetića i razmene ga za stotine zatočenih Srba u Jasenovcu.
Težak poraz Crne legije
Svi pokušaji više partizanskih jedinica da izvrše naredbu Vrhovnog štaba i po svaku cenu zauzmu Livno u jesen 1942. godine, ostajali su bezuspešni - moćna, utvrđena i do zuba naoružana Francetićeva Crna legija od oko 1.500 ljutih ustaša nije dala Livno ni da se gleda, a kamoli zauzme.
Jedne kišovite noći, Četvrti bataljon Četvrte proleterske brigade, kojim je komandovao Savo Drljević, uspeo je neopaženo da se uvuče u grad i utvrdi u nekoliko kuća ispod brda Bašajkovac. Kad je sutradan Crna legija, koja je svakog jutra sa talambasima i muzikom paradirala po varoši da bi proslavila još jednu pobedonosnu noć i podigla moral naroda, ništa ne sluteći, naišla ulicom ispred utvrđenih i pritajenih boraca Četvrtog bataljona, dočekala ih je žestoka vatra.
U toj velikoj pobedi, iz stroja Crne legije je izbačeno više od 400 bojovnika i ona se nikada od tada do kraja rata nije više uspela sasvim konsolidovati, a žestoku cenu su platili i partizani - za to prvo oslobođenje Livna je palo 27 boraca.
Hitlerovo odličje
Ante Pavelić, očigledno teško pogođen smrću Jure Francetića, mesecima je potom to skrivao od svojih pristalica, a onda ga je posmrtno obasuo najvišim odličjima. Francetićeva smrt je pogodila i samog Adolfa Hitlera pa mu je i on posmrtno dodelio svoje najviše odličje - Gvozdeni krst.
Otele ustaški mitraljez
Sve do kasno popodne trajali su u Livnu juriši crnolegijaša i očajnički otpor partizana. U trenutku kad je izgledalo da se partizani više ne mogu odupreti i kad im je ponestalo i municije, pojavila se ustaška tanketa i došla tik ispred vile dr Dušana Mitrovića (njega i njegovu suprugu Ranku ustaše su među prvima zaklale još u junu 1941. godine), u kojoj je bilo utvrđeno gro partizana.
Dok se tanketa polako nameštala da granatama iz lakog topa razori kuću i uništi partizansko gnezdo, Dušan Banović, jedan od partizanskih komandira, iz ranca je izvukao pripremljenu flašu benzina sa fitiljem, zapalio ga i sa prozora bacio na tanketu, koja se začas pretvorila u buktinju.
Dvojicu ustaša-tenkista koji su iskočili iz tankete, partizani su brzo smirili, a onda su iz kuće istrčale Dragica Đurašković i Vukica Mićunović, uskočile u oklopno vozilo, koje se još dimilo i iz njega izvukle teški mitraljez i nekoliko sanduka sa oko 10.000 puščanih i mitraljeskih metaka.
