Ispovesti Srpkinja silovanih u Sarajevu
Novinska agencija Srna počela je da objavljuje ispovesti Srpkinja koje su tokom građanskog rata u BiH 90-ih godina silovali muslimani – pripadnici Armije BiH, komšije i poznaninici.
Srna navodi da se u istraživanju koristila direktnim izjavama silovanih Srpkinja koje su dale pravosudnim organima Srbije, materijalima iz arhive srpskog Tužilaštva za ratne zločine, podacima nekadašnjeg Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti, te podacima Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj ulici u Beogradu, gde su primane silovane Srpkinje radi prekida trudnoće.
Ta agencija u nastavcima prenosi direktne iskaze nekih od silovanih Srpkinja (navodeći samo njihove inicijale - da ne bi bio narušen integritet žrtava), ali i iskaze drugih zatvorenih Srpkinja, svedoka zlostavljanj.
Posle silovanja rodila dete
Frizerka S.K. (1970) poznavala je Ismeta Bajramovića Ćelu odranije, hteo je da se sa njom "zabavlja", a ona ga odbijala.
Nju su 25. aprila 1992. na ulici, dok je išla s drugaricom, zaustavili Ćelo i još dvojica muslimana, zatvorili je u šupu, kraj jedne kuće u Pofalićima. Tu je bila i devojčica Jelena, koju su takođe silovali, kao i još devojaka, kojima je čula glasove.
Tu su bila desetorica muslimana, tzv. "ljiljani", sa nadimcima: Alibaba, Kemo, Ari. Ćelo joj rekao: "Ipak ćeš biti moja, kučko, treba vas poubijati, bolje niste zaslužili. Vi ste pogan narod, treba vas uništiti", pokidao je odeću sa nje i silovao je. On i još sedmorica.
Izašla je iz tog zatvora u maju, na intervenciju muslimana E.T. - muža njene koleginice.
Ostala je trudna. A kad je bila u drugom mesecu, otišla je u bolnicu na Koševu da abortira. Međutim, rekli joj da će to uraditi ako pristane da dođu novinari i da kaže da su je silovali Srbi. Lekar se zvao A. N.
U novembru 1992. godine stigla je u Beograd, porodila se 21. novembra u GAK-u, u Višegradskoj ulici. Rodila je žensko dete, koje nije htela da prihvati.
Lečila se u psihijatrijskoj bolnici "Laza Lazarević" u Beogradu, a psihijatrijski nalaz od 21. novembra 1992. godine glasi: "Od euforije do utučenosti. Plače. Govori: Dete ne mogu da vidim, to ne mogu da podnesem, to me podseća na sve što sam preživela".
Silovane u podrumu zgrade
Udovica B.A.J., majka dvoje dece, stanovala je u ulici Đure Đakovića, a u podrumu te zgrade više puta je silovana, sa još osam žena iz iste zgrade, koje su bile zatvorene tu od juna 1993. godine.
Kad je bila u poodmakloj trudnoći, abortirala je u GAK-u u Višegradskoj ulici u Beogradu, a u njenom psihijatrijskom nalazu navodi se da je bila "u teškom psihičkom stanju, sa suicidnim tendencijama".
Početkom 1992. počela su uznemiravanja, upadi u stanove, pljačke... Odveli su joj muža, koga više nije ni videla, rekli su da je poginuo, a u proleće 1993. godine sve Srpkinje iz njene zgrade smestili su u podrum te zgrade. Bilo ih je osam. Ona bila najmlađa, a bilo ih je i starijih od 60 godina.
Prvo su prale veš i radile razne druge poslove. Bile su maltretirane mesec dana. Prvo su napastvovali Ružicu (60 godina) jer je protestovala zbog neljudskog ponašanja, a onda su počeli da ih sve siluju, danju-noću, uz tuču, pretnje noževima da će im seći dojke, uši i druge delove tela.
Jedna žena, najstarija, imala više od 60 godina, umrla je nakon zadobijenih batina (u avgustu 1993).
Žena koja nam je dala izjavu ne zna imena zločinaca, samo nadimke. Zna jedino komšiju iz susednog ulaza, on bio glavni, određivao je kako će biti napastvovane i mučene, zvao se Asim Čampara ili Čapara (35-40 godina), crnog izgleda, ostali su bili Čenga (28-29), Aka (30), Zika (Zimić).
Nakon silovanja pomokrio se po njoj
Dvojicu braće daktilografkinje S.K. iz Pazarića kod Hadžića u maju 1992. godine uhapsili su muslimanski vojnici i odveli u logor Silos u Tarčinu, a ona i majka ostale su u kućnom pritvoru i svakodnevno maltretirane.
Drugog septembra 1992. ova devojka i njena majka zatekle su u kući K.K, gde je bila i dvogodišnja kćerka i svekrva te K.K. Oko ponoći na vrata su im zakucala dvojica muslimanskih policajaca i zapretili da će ubaciti bombu ako ne otvore.
Kada su ušli, pretili su nožem da će da ih zakolju, a potom su izveli K.K. i silovali je, a posle su izveli i S. K. I nju su silovali. Jedan je nožem rasekao spavaćicu, malo zasekao iza vrata, pa je krvarila, a nakon seksualnog iživljavanja nad njom, pomokrio joj se na glavu, udario je nogom i šutnuo.
S.K. i K.K. sutradan su krenule da prijave silovanje u policiju u Pazariću, a putem ih je napao komšija Kemo Šarić. U policiji u Pazariću, kada su prijavile silovanje, inspektor i policajac Mujo Fatić rekao im je: "Šta hoćete, ostale ste žive".
"Nisam se udavala, ostala sam osramoćena, bez kuće i budućnosti", kaže S.K. u iskazu, navodeći da je obolela od raka.
K.K. je u svom iskazu potvrdila priču S.K., navodeći da su joj u kuću upala dvojica, koji su preko lica imali crne čarape, silovali je uz pretnju nožem - jedan, a zatim i drugi.
