"Crvene beretke" su pred kraj postojanja kontrolisale i sam DB
Tek posle atentata na premijera Đinđića, država se obračunava s jedinicom odgovornom za nebrojena ubistva, političke i kriminalne likvidacije, otmice...
Po izboru vlade Zorana Đinđića, čelnici DB-a postaju Goran Petrović i Zoran Mijatović. Petrović, nažalost, pokazuje da je odaniji "službi" nego demokratskim načelima za koje se zalažu nove vlasti.
Na mesto načelnika 3. uprave, jedne od najosetljivijih, zaduženih za tajno praćenje i prisluškivanje, postavljen je dotadašnji obaveštajni oficir JSO Milorad Bracanović, zamenik i odani saradnik Milorada Ulemeka. Zanimljivo je da, recimo, nikada nije izdato naređenje za prisluškivanje i praćenje Legije.
Dobri momci koji slušaju naređenja
Inspektori koji su vodili istrage u vezi sa JSO kažu da su opstrukcije nastavljene i sa Petrovićem na čelu DB-a. Služba ne dozoljava da policija zvanično sasluša agente koji su pratili Draškovića, Ćuruviju i Stambolića...
Njih saslušavaju kolege u DB, a ti iskazi nisu prihvatljivi za sud, što se i danas pokazuje kao problem na suđenju za ubistvo Ćuruvije. Ali ni tu nije kraj opstrukcijama. U prijavi za maskar na Ibarskoj magistrali okrivljeni su samo Rade Marković i dvojica pripadnika JSO - narednik Nenad Ilić i kapetan Nenad Bujošević, a preskače se čitav niz odgovornih. Tek 2010. postupak je okonačan, a lista osuđenih se proširuje i na Ulemeka, još trojicu "beretki", Mihalja Kertesa i dvojicu generala. Na kraju su svi iz DB-a, osim Markovića, ostali zaštićeni.
Sve je bilo moguće. Tadašnji šef službe Goran Petrović, na suđenju za Ibarsku, svedoči da su njegovog prethodnika Markovića kolege bez odobrenja suda izvele iz zatvora i odvele ga na večeru u sedište DB na Banjici da bi razgovarali sa njim! Petrović je za jedinu dvojicu uhapšenih "beretki" na sudu svedočio da su "dobri momci, koji su samo slušali naređenje". Prema njegovim rečima, zbog toga je optuženima i njihovim porodicama, nakon hapšenja, izdao pasoše sa falsifikovanim imenima, piše list "Blic".
Otkazana poslušnost
U međuvremenu, svi pripadnici JSO koji su do tada bili na ugovorima postaju stalno zaposleni. Ali "beretke" nisu zadovoljne ni ovakvim tretmanom, pa 9. novembra 2001, uoči Ulemekovog saslušanja u ulozi svedoka, otkazuju poslušnost. Kao povod koriste to što su po Haškoj optužnici prethodnog dana uhapsili braću Banović.
Pritisak na vladu je ogroman, jer i druge jedinice otkazuju poslušnost navodeći da "ne mogu da se suprotstave JSO-u". Da to nije bilo tačno, pokazuje događaj iz vremena "Sablje", kada je bilo dovoljno da dva miga jednom nadlete bazu u Kuli, pa da se celo rukovodstvo JSO preda u sedištu MUP.
Na čelo službe, umesto Petrovića i Mijatovića, dolaze potom šahista Andrija Savić i već pomenuti Milorad Bracanović, koji će zapravo voditi glavnu reč. DB postaje BIA 2002. godine, a predsednik kadrovske komisije Bracanović, koji, očekivano, proteruje sve kadrove koji nisu odani "službi"...
Ubice na spisku JSO
Bilo dovoljno da dva miga nadlete bazu u Kuli, pa da se preda celo rukovodstvo "Crvenih beretki"
List "Blic" je došao do spiska 351 pripadnika JSO iz baze u Lipovici, od 20. septembra 2002, koji su dobili službene legitimacije MUP-a Srbije. Među njima su ubica premijera Zvezdan Jovanović Zmija, kao i Željko Tojaga, osuđen zbog pokušaja ubistva Đinđića kod hale "Limes".
Tu je i Saša Pejaković, koji je do poslednjeg trenutka bio uz Spasojevića. Među ponosnim dobitnicima legitimacije su i kasnije osuđeni za atentate na Stambolića i Draškovića - poslednji komandant JSO Duško Maričić Gumar, Leonid Milivojević, Branko Berček, kao i Nenad Šare, koji je svedok saradnik.
Unutrašnja kontrola tajnih službi nikad nije urađena
Savić i Bracanović ostaju na čelu službe do 23. januara 2003, a za to vreme zemunski klan pod zaštitom JSO nastavlja s ubistvima. Mnogi inspektori su i javno tvrdili da je Bracanović, dok je bio u DB i BIA, davao podatke Ulemeku i Spasojeviću i obezbeđivao im logističku podršku. Nažalost, to je ostalo neprovereno. Tek posle "Sablje" Bracanović je osuđen, i to na simboličnu kaznu, jer nije prijavio ubistvo Stambolića. Danas je "medijski savetnik" opskurnih glasila koja kriminalizuju žrtve DB-a, a dželate proglašavaju patriotama.
Na kraju 2002. i početkom 2003. Ulemek i Spasojević više ne biraju sredstva da se obračunaju sa vladom Zorana Đinđića. Posle neuspeha u pokušajima da ga ubiju ispred Skupštine, na putu sa Kopaonika i kod hale "Limes", to konačno uspevaju 12. marta 2003. na ulasku u zgradu Vlade. Komisija Žarka Koraća u avgustu 2003. zaključuje da je neophodno sprovesti unutrašnju kontrolu tajnih službi i MUP-a roku od 45 dana. To do danas nije urađeno, kao što nije otkrivena ni politička pozadina ubistva premijera Đinđića.
Milorad Ulemek sredinom 2001. pravi seriju javnih skandala. Između ostalog, prebija ljude na rođendanu Svetlane - Cece Ražanatović u Klubu "Bojan Stupica" i pali dikoteku u Kuli. Nakon toga samo formalno odlazi iz JSO, a nasleđuje ga njemu odani Dušan Maričić Gumar.
