A od Filea...

Na svečanom uvođenju u posao novoizabranog predsednika Srbije Tomislava Nikolića glavni gost je bio komesar za proširenje EU Štefan File. I dok se naveliko presabira ko od čelnika regiona nije bio na inauguraciji, trebalo bi više da se pitamo zašto je pored izabranog predsednika Srbije i njegove supruge na svečanom postolju stajao zvaničnik Brisela i zašto je samo njemu, pored predsednika, data prilika za obraćanje?

Jelena Arsenović

Jedan od mogućih odgovora jeste i taj da će i Nikolić, baš kao i njegov prethodnik Boris Tadić, na prvom mestu svog predsednikovanja staviti Evropsku uniju ili, kako su nam već odavno ironično utuvili u glavu, voditi politiku u duhu "Evropa nema alternativu".

Nikolić se potrudio da u svom govoru to i podvuče. Za početak, samo se Štefanu Fileu, od 1.200 prisutnih zvanica, poimence obratio. Zatim je izrekao rečenicu: "Evropski put Srbije je put budućnosti, put ekonomskog prosperiteta i pomoći ću Srbiji da taj put nastavi", da bi tek dva pasusa kasnije obećao: "Čuvaću teritorijalni integritet Srbije, i pokušaću da objedinim sve političke snage u našoj zemlji da utvrdimo i sprovodimo zajedničku politiku prema našem Kosovu i Metohiji."

Ovakvi govori, na prvi pogled proceduralni, uvek su mnogo više od formalnog obraćanja izabranog državnog funkcionera. Oni predstavljaju i njegov program u malom. Iz govora predsednika Nikolića možemo zaključiti da su njegovi prioriteti sledeći - prvo Evropska unija, pa onda teritorijalni integritet. Da nije tako ne bi i pri kraju svog nastupa Nikolić našao za shodno da posebno zahvali kome - pa upravo gostu iz Brisela!

"Posebno hvala Vama, gospodine File, jer ste uvek bili uz Srbiju, a nadam se da nas i u budućnosti nećete napustiti", reći će pre završnog uzvika "Živela Srbija!" i - odlaska na koktel.

Osluškujući srpskog predsednika, oni koji ne znaju stanje stvari mogli bi da zaključe da je Štefan File delegat zajednice država koje su ne samo prijateljski nastrojene prema Srbiji, već su dobrano doprinele izboru Tomislava Nikolića za predsednika, pa im se on zahvaljuje i mimo granica učitivosti domaćina. Biće i pronicljivih istoričara koji će promišljati da je ovolika surevnjivost srpskog šefa države prema Evropi i zbog toga što su ga čelnici regiona bojkotovali jer je izrekao stvari neprihvatljive za njihovu noviju nacionalnu istoriju, a što nije prijalo ni zapadnjačkim ušima, pa je on našao za shodno da podvuče kako mu moćni Brisel ipak pruža šansu, šaljući na inauguraciju jednog komesara.

Zluradnicima pri tom treba skrenuti pažnju da se ne radi, daleko bilo, o prototipu komunističkog komesara za prevaspitavanje i uvođenje u pravu idologiju, već finog, učitivog i bez kožnog mantila. Onog koji se nije libio da ispred srpske zastave i dok mu prvi par "diše za okovratnik", svečani čin iskoristi za poruku građanstvu malene balkanske države: "Srbija mora da uradi ozbiljan posao pre otvaranja pregovora o pridruživanju. U oktobru ćemo razmotriti napredak, pre svega u dijalogu Beograda i Prištine, nema skrivenih zahteva."

Ne dajmo se zavarati. Zahteva, skrivenih od naroda i neskrivenih od političara biće na pretek, a nama ostaje da verujemo novom predsedniku da će prilikom povratka iz Brisela svojim podanicima bar saopštiti šta se to konkretno od Srbije traži dok batrga na svetlom evropskom putu.

Bar u tome da se razlikuje od svog prethodnika kojem se, gle čuda, takođe zahvalio, iskazujući razumevanje za teškoće u kojem je Tadić predsednikovao. Teškoće koje su Nikolića sustigle na samom početku i koje, nažalost, nije uspešno savladao.