Krastavo lice Novog Sada

Počelo je; sve pripremne radnje su obavljene, novac iz inostranstva već pristiže, medijska mreža je razapeta, svi kadrovi su na svojim mestima... počinje borba za osamostaljenje Vojvodine. Konačan ishod treba da bude konfederalizacija sadašnje Srbije, njeno pretapanje u državnu zajednicu pod imenom "Srbija i Vojvodina".

Ratko Dmitrović

 

Ovo će Dačiću i Nikoliću-držite me za reč - još ove godine u Briselu biti ispostavljeno kao jedan od uslova koje Beograd mora da ispuni na putu za EU.

Već duže vreme grupa Srba, zabrinutih za ono što se sprema u bliskoj nam budućnosti, pokušava da upozori režim u Beogradu, onaj Tadićev i ovaj Nikolić-Vučić- Dačićev šta se sprema u Novom Sadu. Za sada, bez uspeha. Svi beogradski i novosadski mediji, privatni i državni, za ove ljude su zatvoreni. Njihova priča je ocenjena kao paranoična, iz gnezda teorija zavere i kao takva uvredljiva za zdrav mozak. Za to vreme obavljen je značajan deo posla.

Početak masovne, koordinisane, u prvoj fazi nenasilne akcije odvajanja Vojvodine od Srbije označen je ovih dana plasiranjem u javnost "Priručnika za pružanje građanskog otpora-za slobodnu Vojvodinu".

Priručnik sadrži metodologiju rastakanja državnosti Srbije na prostoru Vojvodine i načine borbe protiv svega što ima veze sa Srbijom, uz razvodnjavanje srpskih predznaka i odrednica u korist nove nacije-Vojvođanin. Priručnik donosi grozne laži na račun Beograda, Srbije u celosti; ide se do optužbi da je Srbija 1945. godine u Vojvodini ubila pola miliona Nemaca i Mađara.

Preporučuju se antivojvođanske akcije (paljenje zastava i slično) kako bi se proizveo suprotan efekat, uključujući reakcije iz inostranstva; sugeriše kidisanje na Srpsku pravoslavnu crkvu, ignorisanje prosrpskih a pomaganje "Vojvodini prijateljskih medija": TV Vojvodina, B-92, Blic, Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa. U planu je i stvaranje "Vojvođanske crkve".

Nekako u isto vreme kad i Priručnik, na sajtu "Autonomija" pojavio se tekst Dinka Gruhonjića. Čovek je u javnosti Vojvodine i Srbije poznat kao hodajuća mržnja prema Srbiji i Srbima. Pre nego što ilustrujem ovu tvrdnju navešću da Gruhonjić u najnovijem tekstu opisuje dečju igru petardama ispred jedne zgrade u Novom Sadu i kaže: "Sline, balave, malo im je, iako se na sve strane dimi i puši, i oseća se miris baruta u vazduhu. Oni bi, nema sumnje, u ruku uzeli prave puške, puškomitraljeze, snajpere, bazuke, minobacače... samo da dovrše pokolj koji su im očevi započeli".

Da ne bude dileme kojoj naciji pripadaju deca, već u sledećem pasosu Gruhonjić se pita znaju li majke tih dečaka da oni na Fejsbuku umesto svoje drže slike Ratka Mladića.

Ima tvrdnji da je taj Gruhonjić, (inače rođen u Banjaluci, odakle 1991. godine odlazi u Novi Sad) jedan od idejnih kreatora i motora najnovijeg projekta odvajanja Vojvodine od Srbije. Gruhonjić se bavi novinarstvom, šef je dopisništva agencije Beta u Novom Sadu, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, saradnik Radija Dojče vele, stručni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Ističe se već godinama otvorenom mržnjom prema Srbiji; tvrdi da je Srbija Vojvodinu pripojila ratom, kao i Kosovo; izjednačava Republiku Srpsku sa ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom; tvrdi da je Vojvodina ugrožena od "akademsko-crkveno-tajkunsko-političkih luđaka sa središtem u Beogradu....

Pre dve godine, u novembru 2010, Skupština Vojvodine dodelila je Dinku Gruhonjiću godišnju nagradu za toleranciju. Pročitajte ponovo, nije greška.

Mržnja i zlo lagano se, kao jesenja magla, šire Novim Sadom i Vojvodinom. Ventili su u Berlinu, Beču, Budimpešti i Zagrebu. Odbrana Vojvodine je moguća, samo je pitanje u kojoj meri je novi beogradski režim svestan svega ovoga.