Plate za poslanike i kad odu sa funkcije
Narodni poslanici su se dosetili kako da nastave da pljačkaju državnu kasu i posle izbora, odnosno kada odu sa te funkcije. Naime, čak 200 poslanika zasnovalo je radni odnos u parlamentu, čime su stekli uslov da šest meseci posle prestanka mandata primaju zarade, a za te namene iz budžeta je izdvojeno oko dva miliona evra.
Generalni sekretar parlamenta Veljko Odalović ocenio je za "Press" da će od tih 200 poslanika oko 60 odsto, odnosno njih 150, nastaviti da prima platu posle odlaska iz skupštinske klupe. On je naveo da je za te zarade iz budžeta već izdvojeno oko 177 miliona dinara.
Ako se zna da je najminimalnija poslanička plata 75.886 dinara, to znači da će svaki narodni predstavnik nakon gubitka mandata dobiti najmanje 455.316 dinara.
Odalović kaže da se, inače, za plate poslanika mesečno izdvoji ukupno oko 42 miliona dinara.
- To su plate za 250 poslanika, a uračunati su i porezi, doprinosi i socijalno osiguranje - rekao je Odalović, koji nije želeo da komentariše to što se veliki broj poslanika naprasno zaposlio u Skupštini.
- Iako imam mišljenje o tome, u pitanju je nešto što je Ustavom uređeno i da bi se bilo šta u tom smislu promenilo morao bi najpre da se promeni najviši akt - kratko je rekao Odalović.
Predstavnici poslodavaca, ali i stručna javnost oštro su osudili frapantno zapošljavanje parlamentaraca. Posebno kritikuju obrazloženje poslanika da su im potrebne zarade dok se "ne snađu" ili "ne nađu drugo zaposlenje".
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragan Marjanović ističe da je to bezobrazluk i krajnje nemoralan gest poslanika.
- U pitanju je potpuni bezobrazluk, pogotovo kada imamo 750.000 siromašnih i isto toliko nezaposlenih, niske penzije... Srbija trenutno ima oko dve milijarde evra deficit i spada u visoko zadužene zemlje, dok je privredni rast isuviše mali - naglasio je Marjanović.
On navodi da je poslanička plata u proseku i do četiri puta veća od prosečne plate u privredi.
- Poslanici u svim razvijenim zemljama Zapadne Evrope izuzetno su stručni ljudi. U Nemačkoj čak postoji zakon da 45 odsto poslanika u parlamentu mora da ima više od 15 godina radnog iskustva u privredi. Oni koji se biraju iz redova studenata moraju da imaju najviše ocene na fakultetu. U uređenim zemljama zato i ne može svako da bude poslanik, a kod nas se često dešava da ljudi kod donošenja zakona ne znaju ni za šta glasaju - kategoričan je Marjanović.
