"Nećemo dijalog sa Beogradom"

Opozicione partije na Kosovu protive se formiranju tima za razgovore o političkim pitanjima sa Beogradom, ali smatraju da je potreban konsenzus u Prištini o dijalogu i temama o kojima će se raspravljati.

Do sada je bilo dijaloga Prištine i Beograda, a ne Republike Kosovo i Republike Srbije : Skender Hiseni

 

Poslanik Demokratskog saveza Kosova i bivši ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni ocenio je da nije potrebno stvarati posebno telo za dijalog sa Beogradom, već da treba izgraditi jedinstvo o pitanjima o kojima će se razgovarati.

"Tražiti konsenzus ne znači stvarati vaninstitucionalna tela, pošto je Kosovo danas nezavisna i suverena zemlja koja ima institucije i organe koji donose odluke. Drugačije je bilo pre proglašavanja nezavisnosti, kada je Kosovu bilo potrebno takvo telo, van pojedinačnih politčkih ambicija", rekao je Hiseni za dnevnik Ekspres.

Ključno pitanje je, kako je ocenio, da se pre početka razgovora sa Beogradom utvrdi kako se u njih ulazi.

"Do sada je bilo dijaloga Prištine i Beograda, a ne Republike Kosovo i Republike Srbije. Verujem da se Vlada Kosova opametila i da će celovito razmotriti pitanje dijaloga", kazao je Hiseni.

Spremnost za politički konsenzus izrazila je i Alijansa za budućnost Kosova.

Generalni sekretar te stranke Burim Ramadani ocenio je da je Skupština Kosova najbolje mesto za postizanje konsenzusa.

Međutim, predstavnici pokreta "Samoopredelenje" smatraju da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova pre početka tih razgovora.

"Promena Ustava Srbije u delu gde se kaže da je Kosovo deo Srbije, traženje izvinjenja za zločine nad Albancima tokom 19. i 20. veka, predaja kriminalaca iz redova Srba, vraćanje tela oko 1.800 nestalih, plaćanje ratne štete tokom okupacije", nabrojao je zahteve sekretar za spoljne odnose "Samoopredeljenja" Dželaj Svečlja.

On je ocenio da pre razgovora Srbija treba da "obustavi sistematsko nasilje, diskriminaciju i ugnjetavanje autohtonih Albanaca u Preševskoj dolini, da prestane da finansira svoje strukture na Kosovu, da vrati bankarske uloge građana Kosova, penzioni fond, katastarske i matične knjige, i da uhapsi desetak hiljada srpskih
kriminalaca iz ratova 1980-ih i 1990-ih godina koji slobodno šetaju bez preduzimanja bilo kakvih mera od strane (srpskog) tužilaštva".

Po njegovim rečima, "Samoopredelenje" će se oštro suprostaviti razgovorima ukoliko ti zahtevi ne budu prihvaćeni.