NATO bombe uzrok raka
Dramatičan porast broja obolelih od malignih tumora u Srbiji ne može da se zaustavi! Sledeće godine od karcinoma svih vrsta samo u centralnom delu Republike, ne računajući teritoriju KiM, moglo bi da oboli čak 40.000, a da umre od 22.000 do 23.000 ljudi, pišu beogradske Večernje novosti.
To bi bilo za 3.000 više obolelih, i za 1.000 do 2.000 više umrlih nego što je, prema poslednjim podacima, zvanično evidentirano 2010.
Profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka i koautor u utorak predstavljene knjige ”Zločin u ratu, genocid u miru”, za ovu zastrašujuću ”prognozu” optužuje radioaktivnu municiju, kojom je tokom bombardovanja 1999. godine zasuta Srbija.
Od "srebrnog metka" umire se dugoKako objašnjava Slobodan Petković, general u penziji, 49 napada, ili 44 odsto, izvršeno je posle postignutog sporazuma o okončanju agresije - poslednjih deset dana bombardovanja. |
"Projekcije su užasne čak i ako učestalost tzv. solidnih tumora nastavi da raste godišnje, kao i dosad, za dva odsto, a kamoli ako se, što je mnogo verovatnije, bude povećavala", kaže profesor Čikarić, za Večernje novosti.
"Eksploziju malignih tumora, nažalost, tek možemo da očekujemo, zato što je radioaktivni materijal ostao na našim prostorima. Oko 15 tona osiromašenog uranijuma, kao i plutonijum bačen na Srbiju, delovalo je, deluje, i delovaće naredne četiri i po milijarde godina"!
Njegove pogubne posledice po zdravlje ljudi, tvrdi profesor Čikarić, već se očitavaju i kroz statistiku o broju obolelih i umrlih od raka. Od 2001. do 2010. godine broj novih slučajeva karcinoma povećan je za 20 odsto, a smrtnost od raka za 25 odsto.
"Leukemije i limfomi, koji čine pet odsto svih tumora, u drastičnom su povećanju", upozorava prof. Čikarić. "Od 2001. do 2010. godine njihova učestalost je povećana za 110 odsto, a smrtnost od ovih bolesti čak za 118 odsto. To znači da godišnje beležimo porast obolevanja od leukemija i limfoma za 11 odsto, a porast mortaliteta za 12 odsto. Njihova ekspanzija je počela 2006. godine, znači sedam i po godina posle bombardovanja, a porast obolevanja se i dalje beleži. Do ovih podataka nismo došli napamet, već na osnovu ozbiljnog istraživanja na uzorku od 5,5 miliona stanovnika centralne Srbije".
Poklapanje porasta obolevanja, prvo od leukemija i limfoma, a kasnije i od solidnih tumora, sa latentnim periodom posle bombardovanja, za profesora Čikarića je siguran znak da se 1999. godine dogodilo nešto što je zagadilo životni prostor.
Smrtonosni otpad doneli u BeogradOd bombardovanja je prošlo 13 godina, a i dalje se uglavnom konstatuje da nema dokaza koji bi u vezu doveli porast obolevanja od raka i upotrebu radioaktivne municije. "Kod nas je zračenje 8.600 bekerela po stanovniku, a toleriše se godišnja doza od 80 bekerela", upozorava prof. Čikarić. "To što smo jedan deo tog materijala pokupili iz Pčinjskog okruga je dobro, ali loše je to što je on preseljen u Vinču, pa smo smrtonosni otpad smestili nadomak Beograda". |
