Crkvu ću braniti životom!

Pet nadgrobnih spomenika porušeno je na starom pravoslavnom groblju u Prištini, koje se nalazi odmah pored crkve Svetog Nikole, u samom centru grada. Kosovska policija tvrdi da se ništa nije desilo, već da ih je nagrizao zub vremena od posledica pogroma 2004. godine kad je crkva spaljena, a groblje porušeno. Dokaza nema. Kamere koje su postavljenje po obodima porte prestale su da rade nekoliko dana, a i istini za volju malo ko se nada da će oni koji su počinili ovaj vandalizam u Prištini i na još šest pravoslavnih grobalja biti uhapšeni i privedeni pravdi.

Život u crkvenom dvorištu:  Srpski sveštenici sa porodicama na meti Albanaca u Prištini

 

- Jasno se vide nadgrobne ploče koje su sada polupane, jer su ivice bele kao sneg. Lupane su, verovatno, čekićima, i jasno se vide tragovi udaraca. Evo kako se razlikuju spomenici koji su ranije rušeni od onih koji su sada uništeni - kaže jedan od dvojice prištinskih paroha otac Darko Marinković.

Na tom groblju, gde počivaju i američki, francuski i srpskih vojnici poginuli u Prvom svetskom ratu, gde je od 70 spomenika jedva ostalo 15, sada je pojačano prisustvo policije, a razloga za strah ima. Obojica paroha, omeđeni crkvenim zidom, žive tu sa porodicama.

Crkva Svetog Nikole u Prištini

 

Otac Darko sa suprugom Milicom, ćerkom Anastasijom i sinom Filipom, koji baš nikad ne napuštaju crkveno dvorište - kada negde idem odlazim sa izvesnim strahom da nešto moglo da mi se dogodi i brigom za najmilije koji su ostali kod kuće.

- I sam naš preosvešćeni vladika je rekao da nam nikad nije bilo teže od 2004. godine do danas. Svakako da je ovo uticalo na bezbednost naših porodica i nas samih i plašim se da bi moglo da se dogodi ponovo. Najiskrenije vam govorim, crkvu bih branio svojim životom i ne bi dozvolio da se nešto desi. Raširio bih se ceo i ne bi dozvolio da rulja prođe i da crkva ponovo gori. Toliko je suza proliveno na garežu ove crkve, toliko je muke podneto, toliko trpimo mi i naše porodice zbog ove crkve i neću da dozvolim da se to ponovo desi - kaže otac Marinković.

Nikada nije bilo teže: Paroh Darko Marinković

 

Crkva svetog Nikole okružena je trospratnim kućama u kojima sada žive Albanci.

- Jasno je šta žele kada ruše spomenike stare više od 100 godina. Žele da obrišu sve tragove da su Srbi ikada postojali ovde. Groblje je puno smeća koje stalno bacaju preko zida. A dok je neki dan policija obavljala uviđaj na groblju i snimala, jedan Albanac je pljunuo prema meni. Dok smo za Božić palili badnjak, Albanci su nas sa terasa gađali čašama i flašama, jer smo im smetali. Moju suprugu je pogodila staklena flaša - ispričao je sagovornik "Vesti".