Može da vas krsti pekar, lekar, vodeničar...
Kada se priča o krštenju u pravoslavnoj veri, ljudi uglavnom misle da taj obred može da vrši isključivo svešteno lice, međutim, postoje izuzeci. Pravoslavno krštenje može da izvrši lekar, vodeničar, automehaničar, pekar, kuvar, policajac. Zapravo, svako ko je kršten po pravoslavnom obredu, saznaju beogradski mediji.
Krštenje je zapravo obred kojim čovek postaje član Crkve i samo kad izvrši ovu “svetu tajnu” ima pravo i na ostale kao što su: brak, pričešće, miropomozanje, sveštenstvo, navodi ''Telegraf''.
Za sam čin krštenja u redovnim uslovima potrebno su izvod iz matične knjige rođenih, belo platno, sveća, kum i osnovno poznavanje hrišćanske vere. Obred vrši sveštenik ili episkop u crkvi ili na nekom drugom mestu, potapanjem u vodu onoga koji želi da se krsti ili kropljenjem vodicom.
Međutim, postoje specifične situacije u kojima se odstupa od ovih pravila. Tada na scenu stupa tzv. krštenje u nuždi. U slučaju rata, često se dešavalo da ratnik umire i ima želju da se krsti, a sveštenika nema u blizini. Tada bilo ko od vojnika može na samrti da krsti vojnika uz sledeću formulaciju: “Krštava se sluga Božiji (ime) u ime Oca Amin, i Sina Amin i Svetoga Duha Amin, sada i uvek i kroz sve vekove. Amin!”
Takođe, postoje tragične situacije u kojima dete umire neposredno posle rođenja, a roditelji imaju želju da dete bude kršteno i sahranjeno po pravoslavnim običajima. U takvim situacijama presudni su sekundi i sveštenik ne može stići da izvrši krštenje.
Na scenu tada stupa lekar ili bilo ko od prisutnih ko je kršten i izgovara pomenutu formulaciju. Međutim, šta ako dete, pak, ostane živo? Onda sveštenik vrši obred krštenja i govori sve ostale molitve i vrši oblivanje vodom, ali izostavlja formulaciju koju je lekar ili neko drugi već izgovorio nad detetom, navodi taj portal.
Takođe, u vremenu kada nisu postojali automobili, sveštenicima je bilo daleko da stižu do zabačenih krajeva i sela dok je neko na samrti, pa su obred krštenja vršili prisutni u tom trenutku. Oni bi svešteniku garantovali da su pravilno izgovorili formulaciju krštenja i posle toga može da se izvrši redovan obred sahrane.
Pravilo krštenja u nuždi regulisano je Crkvenim pravom i na snazi se nalazi i danas.
