Dokad da živimo u logoru!

Posle sedam ledenih novembarskih dana i noći, stanovnici drvenih baraka firme Graditelj u beogradskom Resniku, siromašne izbeglice sa Kosova i Metohije sa oko tridesetoro dece ponovo su juče popodne dobile struju koja im je isključena zbog dugovanja.

Dojadio život u bedi: Stojanka Pitulić iz Kline

 

Reporteri "Vesti" ujutru su zatekli izbeglice u hladnim sobama obučene od glave do pete, ili zavučene pod jorgane. Oko podneva su ponovo zasijale slabe sijalice, a žitelji kampa odahnuli. Rešenju njihovog problema, kažu, najviše su doprineli mediji koji su pisali o bahatom ponašanju Elektrodistribucije koja sirotinji isključuje struju, a nije u stanju da od bogataša, političara i državnih preduzeća naplati dugovanja koja se mere u milijardama.

- Predsednik opštine Rakovica je sve potegao da reši problem. Valjda je ispala ružna slika u medijima. Mi smo se obraćali svima za pomoć, ali niko nije hteo da nam pomogne. U opštini mi je jedan rekao da sam alapača, a ja mu odgovorim, pa jesam, 'ajde dođi da vidiš kako mi živimo. Probleme sa strujom imamo od kako je na vlast došla Srpska napredna stranka - kaže Jelica Perović (48), izbeglica iz Istoka.

Ona priča da u ukupno tri barake koje pripadaju firamama Jastrebac i Brvenik od 2000. godine živi oko 80 porodica. Posle 13 godina, preko glave im je problema sa strujom, zajedničkog kupatila i konstantnog pritiska, pa su od gradskih vlasti tražili zemlju preko puta kampa da izgrade nešto svoje, ali im ta želja nije uslišena.

- Preko puta ima više od 20 hektara državnog zemljišta, a mi smo tražili tri ara da napravimo nešto. Napravili bismo isto ovako od dasaka, da znamo da je naše. Ali ne daju - kaže Jelica.

Struju seku samo sirotinji: ogorčene izbeglice

 

Slađin Mašić, 43-godišnjak iz Kline u kampu živi sa suprugom i troje dece. Dve ćerkice su bile male kada je došao, a sin je rođen među zidovima od iverice.

- Do 2011. nismo imali problema, a sada gde god se pojavimo kažu vi niste priznati kamp. A čiji smo mi? Dokle ćemo ovako? Nikada nam niko nije ponudio ni bolje ni gore rešenje od ovoga. Gradski poverenik koji je zadužen za nas je najveća budala. Rekao sam da za njega mora da se nosi alko-test, jer je stalno pijan. Sada on nama poručuje da struja mora da se plaća. Mi hoćemo da plaćamo, ali gde su nam pojedinačni strujomeri, i od čega kada možda samo 20 odsto ljudi ovde ima od čega da plaća - kaže Mašić.

Mali Tadija Božović u narupčju majke

 

Stojanka Pitulić iz Kline se kreće uz pomoć štake. Strme stepenice kojima se silazi od puta do baraka za nju su strašna prepreka, pogotovu zimi, na poledici. Povređena i nesrećna zbog teškog života kaže da joj je jedino ostalo da potraži azil.

- Stranci kada dođu pitaju - gde odlaze sredstva kada vi živite u logorima? Da 30 dece bude sedam dana bez struje u 21. veku, to je sramota za našu državu. Nama je sve uništeno dole u Metohiji. Da možemo da se vratimo, mi bismo to učinili. Ali, nećemo biti mirni. Od proleća tražićemo da se rešava naše stambeno pitanje, a ako ne, masovno ćemo izaći na ulicu i tražiti zajednički azil - najavila je Stojanka koja dodaje da ih niko od političara ne obilazi osim u predizbornoj kampanji.

- A i tada dođu i donesu 15 paketa, a ovde ima 30 dece. Samo bace kosku među njih - ogorčena je sagovornica "Vesti".

Na svu nemaštinu i hladnoću, žitelji izbegličkog kampa svaku noć su gledali na azil pasa koji je imao ono što je njima nedostajalo.

- Preko noći, tamo reflektori rade ko na "Marakani", celo brdo sija. Čuo sam čak da imaju grejanje. Nemam ništa protiv da reše azil za pse, ali kerovi imaju struju a mi nemamo - zaključio je Slađan Mašić.