Tajno Poćorekovo pismo: Rat planiran pre atentata
Oskar Poćorek, austrougarski general koji je vodio juriš na Srbiju 1914. godine, čak godinu dana pre sarajevskog atentata napisao je pismo u kojem je razradio planove za Prvi svetski rat. Dokument, objavljen još 1928. godine, nije korišćen u naučnim radovima, jer se nije uklapao u stereotip o istoriji početka rata. Arhiv Srbije je pismo predstavio u Andrićgradu.
Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić istakao je da je ovo pismo značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer ono otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča, već i stavove vladajućih krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno ukazuje na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.
"Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kad se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata", naglasio je Perišić.
On je naveo da razlozi za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata.
"Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu 'Večernja pošta' u Sarajevu i bio čuvan u takozvanom 'crnom kabinetu' gde se skriva najpoverljivija pošta", dodao je Perišić.
Prepis ovog dragocenog istorijskog dokumenta za rasvetljavanje povoda i uzroka početka Prvog svetskog rata čuva se danas u Arhivu Srbije dok se za originalom još traga.
Reditelj Emir Kusturica rekao je da ponovno objavljivanje pisma u "Istorijskim sveskama" Andrićevog instituta treba da popravi istorijsku i medijsku sliku o početku rata. "Brojni su antitiranski atentati koji su obeležili istoriju, a u novije vreme oni se dešavaju i pred televizijskim kamerama. Sarajevski atentat je istorijski zloupotrebljen i iskorišćen za progon srpskog naroda i za početak velikog rata", rekao je Kusturica.
On je kostatovao da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda, rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji.
"Kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolanaslednika u okupiranom Sarajevu, njegov stric Franjo Josip je, prema navodima memoarske literature, rekao 'Ispunjena je božija pravda'. Njegova reakcija nije bila samo izraz netrpeljivosti strica prema bratancu, nego i stanje stvari u jednom od najmoćniji carstava u istoriji ljudskog roda. Franjo Josip je bolovao od bronhitisa, a austrougarska carevina već uveliko od upale pluća. Ono što je komplikovanije od tog raspada bila je upravo težnja da se veliki rat pokrene i bez atentata na prestolonaslednika o čemu najbolje govori dokument koji danas objavljujemo", istakao je Kusturica.
On je naglasio da je objavljivanje ovog dokumenta početak nastojanja Andrićevog instituta da javnosti stavi na uvid dokumente koji skreću pažnju javnosti sa koloseka propagande, ali i organizovanog zaborava u kome danas učestvuju i oni koji su slavili pobedu Prvog svetskog rata.
"U svakom slučaju biće korisno da se pročita šta je Poćorek rekao Bjelinskom godinu dana pre nego što je Austrija objavila rat Srbiji i tako uvukla Evropu i svet u plamen u kome je izgorelo, prema Olegu Ajrapetovu, 9,5 miliona vojnika i pet miliona civila", rekao je Kusturica.
On je potvrdio da će povodom godišnjice Prvog svetskog rata snimiti dokumentarni film, a Andrićev institut će organizovati i brojne manifestacije, promocije dokumenata i knjiga, kao i predstavljanje istine o tom ratu na međunarodnim forumima.
