Beograd teraju u rat sa Rusijom
Novu Vladu Srbije sačekaće veliki spoljnopolitički izazov: kako da se odredi prema pripajanju Krima Rusiji i sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi. Već sada se na Beograd vrši pritisak da se prikloni politici osude Rusiji koju je Brisel zauzeo u slučaju najveće krize u Evropi posle hladnog rata, ali predstavnici Srbije se za sada izgovaraju da je aktuelna vlast u tehničkom mandatu i da će izjašnjavanje morati da sačeka novu vladu.
Kako domaći mediji ne prestaju da spekulišu o tome u kakvom se nebranom grožđu nalaze srpske vlasti, iz Ministarstva inostranih poslova Srbije u petak uveče su saopštili da je stav zvaničnog Beograda prema događajima u Ukrajini "poznat i nepromenjen".
Pregled ili brifing kod Putina?Aleksandar Vučić je prethodnih dana boravio u Moskvi, a njegov nenajavljen odlazak mediji su komentarisali kao brifing u Kremlju za sastav nove vlade ali i za srpsko svrstavanje na rusku stranu u aktuelnoj krizi u Ukrajini.
Aleksandar Vučić
Mediji bliski SNS tvrde da je budući srpski premijer išao samo na lekarske preglede dogovorene odranije. |
"Povodom pisanja izvesnih medija o razgovorima zvaničnika ukrajinskog Ministarstva inostranih poslova sa diplomatskim predstavnicima naše zemlje, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije želi da istakne da je stav Republike Srbije povodom događaja u Ukrajini poznat i nepromenjen", navedeno je u saopštenju.
Taj stav, međutim, do sada nije eksplicitno naveden i sveden je zapravo da Srbija nema stav. Iako tvrde da je pred Srbijom slobodan izbor da odluči šta je u njenom najboljem interesu, zapadne diplomate koriste priliku da ovdašnjoj javnosti i političarima "otvore oči".
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport izjavio je u Novom Sadu da je situacija u Ukrajini iz ugla EU veoma ozbiljna, te da će zato očekivati od svih članica i zemalja-kandidata da je tako posmatraju, uključujući i Srbiju. Devenport je kazao da Srbija treba da se izjasni po tom pitanju, ali da ima razumevanja da trenutna tehnička vlada ne može time da se bavi u punom kapacitetu.
Kad se slonovi tukuPodsećamo da je u predizbornoj kampanji potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić upitan da prokomentariše krizu u Ukrajini izjavio da je Srbija "za poštovanje načela međunarodnog prava i da ne želi da se meša u ono što sa nama nema nikakve veze". |
- Treba sačekati možda formiranje nove vlade posle izbora, ali očekujemo od Srbije da ozbiljno shvati ovo pitanje i da kao kandidat za članstvo podrži stavove EU o Ukrajini - istakao je Devenport.
"Kada govorimo o tome šta Srbija treba da uradi, morate da se zapitate kako vi sagledavate vašu teritoriju. Razmislite o vašem pogledu na teritorijalni integritet. Da li ste dosledni? Gde su u svemu tome ruske akcije? Da li verujete da je to što je Rusija uzela Kosovo kao primer (za otcepljenje Krima) zgodna analogija? Ili mislite da, možda, nije?", izjavio je za "Politiku" Majkl Kirbi, ambasador SAD u Beogradu.
Kirbi dolazi iz zemlje koja je među prvima priznala jednostrano otcepljenje Kosova i sada uporno tvrdi da u njihovoj osudi secesije Krima nema nedoslednosti, jer za njih je Kosovo poseban slučaj (sui generis) i neuporediv sa crnomorskim poluostrvom.
Beogradski mediji objavljuju da od Srbije nije eksplicitno traženo da sledi kurs Brisela, ali je naglašeno da kao država koja je započela pretpristupne pregovore o članstvu treba da usklađuje spoljnopolitičke akcije sa EU. Ono što Brisel svakako ne bi tolerisao to je svrstavanje Srbije na rusku stranu.
Analitičari smatraju da Srbija, međutim, neće dugo moći da balansira između EU čijem članstvu teži i Rusije na čiji gasovod Južni tok računa, a još više na ruski veto kada se u Savetu bezbednosti bude poteglo pitanje članstva Kosova u UN.
