NATO priznao: Bombardovanje Srbije bilo nelegitimno
NATO je prvi put zvanično saopštio da za bombardovanje Srbije 1999. godine, u kojem su učestvovale SAD i druge članice Severno-atlantskog saveza, nije bilo odobrenja Saveta bezbednosti UN.
To je navedeno u saopštenju na sajtu NATO, u kojem se u devet tačaka
odbacuju ruske tvrdnje "i podaci iznose tacfcno", između ostalog o prirodi napada NATO na Srbiju 1999. i o proglašenju nezavisnosti Kosova, kao presedanu koji opravdava rusko prisajedinjenje ukrajinskog Krima.
Nikada do sada zvaničnici NATO i zemalja članica nisu prihvatali tvrdnju da su bombardovanjem Srbije 1999. prekršili međunarodno pravo i Povelju UN jer je napad započet bez dozvole Saveta bezbednosti UN, iako su, upravo povodom ukrajinske krize, neki političari i bivši državnici članica NATO to priznali kao činjenicu.
Ranije je jedino bivši predsednik Parlamentarne skupštine NATO Pjer Leluš na jednom sastanku NATO u Švedskoj izjavio da jeste činjenica da je Atlantski savez bombardovao Srbiju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.
Atlantski savez u saopštenju objavljenom na internetu precizira da, "uprkos tome što nije bilo odobrenja Saveta bezbednosti UN, operacija savezničkih snaga NATO (protiv Srbije) pokrenuta je da bi se sprečilo masovno i dugotrajno kršenje ljudskih prava i ubijanje civila (na Kosovu)".
Referendum na Krimu protivustavanNATO podvlači da je "takozvani referendum" na Krimu održan 16. marta, bio protivan Ustavu Ukrajine i da ga je za samo par nedelja organizovalo "samoproglašeno rukovodstvo Krima, koje je na vlast postavilo osoblje oružanih snaga Rusije, nakon zauzimanja vladinih zgrada". |
Time se ponavlja teza navođena uoči bombardovanja Srbije, da SAD i NATO imaju pravo na "humanitarnu intervenciju", ako Atlantski savez proceni da vlast neke zemlje krši međunarodne humanitarne norme i čini zločine protiv čovečnosti prema sopstvenom stanovništvu.
NATO u saopštenju navodi da je "Savet bezbednosti UN u više navrata etničko čišćenje na Kosovu i brojne izbeglice označio kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti", i ukazuje da je i Rusija bila članica tadašnje Kontakt-grupe koja je, kao i UN, "godinama ulagala intenzivne napore da donese mirno rešenje" za Kosovo.
Tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana je uoči intervencije 1999. čelnicima zemalja NATO stavio do znanja da Atlantski savez po međunarodnom pravu ne može snositi nikakve posledice što za bombardovanje Srbije nema dozvole Saveta bezbednosti UN, ali da nije isključeno da Međunarodni sud pravde prihvati da razmotri eventualne tužbe protiv pojedinih članica NATO.
Vlada u Beogradu je posle bombardovanja tužila NATO i zemlje članice Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, ali se taj sud proglasio nenadležnim.
Otcepljenje Kosova bio sistematski proces
NATO u saopštenju konstatuje i da je "proces koji je doveo do proglašenja nezavisnosti Kosova trajao godinama, i obuhvatao širok proces pod vođstvom Ujedinjenih nacija i Kontakt-grupe (u kojoj je bila i Moskva), što Rusija ignoriše".
- Kosovska operacija je vođena posle iscrpne rasprave cele međunarodne zajednice koja se bavila tom dugotrajnom krizom", kaže NATO. S druge strane, "na Krimu, gde nije bilo dokaza krize, niti pokušaja da se pregovara o bilo kojem obliku rešenja, Rusija je zaobišla celu međunarodnu zajednicu, uključujući UN, i jednostavno okupirala deo teritorije druge zemlje".
NATO u saopštenju opovrgava i stav Moskve da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova, bilo "presedan za takozvanu deklaraciju o nezavisnosti Krima" i njegovo potonje prisajedinjenje Rusiji.
