Gde je nestalo borsko zlato (2): Sanjam stenu kako mi lomi kičmu

Sumorni zapis o mukama rudara u Boru, koji ostaju invalidi bez nade da će dobiti odgovarajuću odštetu i prehraniti porodice, i njihove potresne ispovesti. Da li u Rudarsko-topioničarskom basenu, nekadašnjem gigantu, "specijalni tretman" ima "kralj bakra" Milan Popović, bivši suprug estradne zvezde Severine i zbog čega se zataškava da je netragom nestalo pola tone zlata za samo dve godine?

Teške optužbe: Ljubiša Mijković

Prema rečima predsednika Sindikata rudara Srbije, Ljubiše Miljkovića, gotovo svi radnici koji su povređeni radeći u nekom od postrojenja RTB Bor, tužili su i dobili preduzeće.
- Sudovi presuđuju u korist oštećenih zato što su dokazi neoborivi. Reč je o milionskim iznosima odšteta koje očigledno nimalo ne uzbuđuju aktuelno rukovodstvo, ali ni državu, jer ništa ne preduzima da se situacija promeni nabolje - veli Miljković.

Na leđima 200 kila

Goran Brkić je trenutno negde na sredini sudskog postupka u kome, zbog povreda na poslu, od RTB-a traži milion i po dinara (oko 13.000 evra). Za dobijenu sumu planira da napokon reši stambeno pitanje ili pokrene neki privatni biznis sinu koji ne može nigde da se zaposli.
Brkić je kao visokokvalifikovani rudar radio od 1998. do 8. marta 2014. godine. Tada je sišao na dubinu od 700 metara u jedan od najnovijih horizonata rudnika.
- Naišli smo na rupe od prethodnog miniranja pa sam morao da izađem iz mašine i ustanovim da li je ostalo u njima još eksploziva. Dok sam gledao donje rupe samo sam čuo zvuk lomljave kamenja i na svojim leđima osetio, inspektor koji je izašao na lice mesta kaže - oko 200 kilograma - tešku stenu - priča Brkić koji je zbog ozbiljnih povreda kičme i rebara trenutno na bolovanju, ali svestan da više nikada neće moći da radi taj posao.

V. Sekulić

Borski kop

- Kada sam završio u bolnici, obišlo me je celo rukovodstvo RTB-a, na čelu sa direktorom Spasovskim. Interesovali su se kod lekara kako sam, a onda i obećali da će učiniti sve što mi treba, a ja sam tražio samo da mi zaposle sina, jer u Boru, ako ne radite u RTB-u, ostaje ili da konobarišete ili da radite u nekoj kladionici. Bog zna kako su mi to obećali, ali kada sam izašao iz bolnice, odbili su me uz objašnjenje da zbog Uredbe Vlade Srbije ne mogu nikoga da zaposle. Samo te godine su ih zaposlili oko 500 - priča ovaj rudar i dodaje da je ogorčen ovakvim ponašanjem menadžmenta odlučio da presavije tabak i tuži svoje preduzeće kako bi naplatio ne samo fizičke, već i psihičke patnje kroz koje je prošao.

- I dalje sanjam taj zvuk lomljenja stene, ali sanjam i da sam ponovo u rudniku, sa svojim kolegama. Ko nije rudar, ne može da shvati taj osećaj - priča ovaj 46-godišnjak.

Odmazda

Sredinom oktobra prošle godine grupa od 14 inženjera i tehnologa Topionice i Fabrike sumporne kiseline obratila se državnom vrhu Srbije ogorčena činjenicom da aktuelno rukovodstvo ne preduzima ništa kako bi poboljšalo bezbednost. Pismo nikada nije ugledalo svetlo dana ni u jednim srpskim novinama mada su među potpisnicima bili upravnik Topionice do avgusta 2015. Saša Radulović, trenutni upravnik Topionice, Miloš Janošević, rukovodilac pripreme Nebojša Marković, rukovodilac konvertora i rafinacije Miloš Stojanović, rukovodilac vatrostalnog održavanja Nebojša Jončić...

Oni su upozorili da je otvaranje nove Topionice, kao i Fabrike sumporne kiseline krajem 2014. godine urađeno na brzinu, te da je reč o postrojenjima za koje radnici nisu prošli adekvatnu obuku.

Inženjerima pismo došlo glave

Prenosimo samo deo pisma zbog koga je većina od 14 inženjera u RTB Bor ostala bez posla:
"Sem nekoliko teorijskih časova obuke, drugih obuka, praktičnih ili na terenu, kao i toplih proba postrojenja, nije ni bilo. Zaposleni su potpuno nespremno dočekali pokretanje nove fabrike sumporne kiseline bez osnovnog poznavanja agregata, opreme, pumpi, motora, ventila, klapni, linija i ostalog, a naročito načina na koji se vodi proces iz kontrolne sobe. Pored svega navedenog bio je evidentan i nedostatak radne snage i što se tiče broja i što se tiče kvalifikacione strukture. Radnici su po zaustavljanju stare fabrike jednostavno prebačeni u novu, raspoređeni u tri smene sa po pet radnika i sa 12-časovnim radnim vremenom... I tako sve do danas. Ceo proces je projektovan da bude automatski, što u praksi nije bio slučaj", stoji u ovom pismu u kome se do u detalje navodi šta sve ne valja u novim pogonima koje je rukovodstvo RTB Bor početkom prošle godine označilo kao "istorijski" pomak u 21. vek.
Prvi koji je objavio ovo pismo na svom sajtu Solaris, novinar iz Bora Brana Filipović kaže da je svih 14 rukovodilaca ubrzo dobilo otkaz, a onda su ušli u začarani krug sudskih presuda s kojima su vraćani, pa doživljavali nove pritiske od čelnika RTB Bor.

Otkaz zbog štrajka upozorenja

Predsednik Sindikata rudara Srbije Ljubiša Miljković kaže da se ova organizacija obraćala svim državnim organima kako bi upozorila na loš položaj radnika u RTB Bor, posebno kada je reč o bezbednosti.

- Pišemo bukvalno svima od aprila 2015. godine, ali još niko nam ništa nije odgovorio. Tada, 2. aprila smo organizovali na jami štrajk upozorenja kome je prisustvovalo oko 1.000 radnika RTB-a. Pred svima sam upozorio da je samo pitanje kada će neko poginuti. Ali, umesto da me poslušaju tada sam, 24. aprila dobio prvi otkaz. Sud u Boru me je vratio na posao, pa su se oni žalili i taj proces je sada pred Apelacionim sudom. Drugi put su mi dali otkaz 1. oktobra pošto sam novinare NIN-a odveo jedno veče da slikaju kako topionica radi samo noću. Tu je morao da reaguje Viši sud u Zaječaru da bi me vratili na posao i od tada sam na bolovanju - priča predednik Sindikata rudara Srbije.

SUTRA: Gde je nestalo borsko zlato (3): Nestalo pola tone zlata