EU se odrekla slobodnog interneta?
Evropska komisija i 22 članice EU potpisale su kontroverzni "Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja"(ACTA) koji je uzrokovao hakerske napade i ulične proteste u evropskim gradovima.
Kipar, Estonija, Nemačka, Holandija i Slovačka jedine su članice EU koje nisu stavile potpis na ceremoniji održanoj u Tokiju. Evropska komisija saopštila je da je reč o čistoj proceduri i da će i ove članice uskoro potpisati ACTA.
|
Pročitajte još: ACTA - nova pretnja slobodnom internetu |
Međunarodni sporazum stvoren je u proteklih pet godina u razgovorima vođenim iza zatvorenih vrata između članica EU i odabranih članova Svetske trgovinske organizacije (STO) radi zaštite prava intelektualne svojine na digitalnim i fizičkim proizvodima.
Premijer popustio u ratu s hakerimaPoljski premijer Donald Tusk popustio je danas u ratu sa hakerima koji obaraju državne sajtove od prošlog vikenda i obećao da Poljska neće ratifikovati novi multilateralni trgovinski sporazum o zaštiti vlasništva, ACTA, ukoliko on na bilo koji način ugrozi slobodu interneta i pravo na anonimnost njegovih korisnika. "Neki se plaše sporazuma ACTA. Ali do ratifikacije, u konsultacijama sa korisnicima interneta i stručnjacima, analiziraćemo svako slovce
|
Brisel tvrdi da EU gubi oko osam milijardi evra godišnje zbog falsifikovanih predmeta, koji preplavljuju tržišta i da će ACTA zaštiti radna mesta. ACTA će stupiti na snagu nakon ratifikacije u Evropskom parlamentu i u članicama EU.
Sporazum izaziva negodovanje među aktivistima pokreta za slobodu govora, koji smatraju da ACTA vlastima daje previše ovlašćenja i ide dalje od isto tako kontroverznog američkog zakona "Stop onlajn piratskim aktima" (SOPA).
Ceremoniju potpisivanja ACTA pratili su značajni protesti u Briselu i Poljskoj.
Internet stranica Evropskog parlamenta ugašena je juče jer su je hakeri "bombardovali" brojnim nepostojećim zahtjevima čime je došlo do zagušenja servera. U Varšavi, više od 10.000 ljudi izašlo je na ulice poljskih gradova u znak protesta zbog najave potpisivanja ACTA.
Sporazum su do sada potpisale SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja.
Protesti zbog ACTA dolaze nekoliko dana nakon koordinisanog protivljenja američkim zakonima iz "Stop onlajn piratskim aktima" (SOPA) i "Protest intelektualne imovine akta" (PIPA).
U znak protesta nekoliko popularnijih internet stranica (Vikipedija i sl.) zatamnilo je početne strane i bili su "oflajn" ceo dan. Diskusije o SOPA i PIPA nacrtima u Predstavničkom domu i Senatu su odložene.
Tviter će brisati poruke u zemljama koje to zahtevaju
Čelnici društvene mreže Tviter objavili su juče da će sa tog servisa biti brisane poruke korisnika u zemljama koje to zahtevaju, ali da će te poruke i dalje biti vidljive u ostalim zemljama sveta.
Pojedine zemlje, kao što su Nemačka i Francuska, postavile su određene granice kada je reč o porukama koje ostavljaju korisnici Tvitera. Ove dve zemlje, na primer, ne dozvoljavaju objavljivanje "tvitova" sa nacističkim sadržajem.
Problematične poruke do sada su bile brisane u celosti, što znači da nisu bile vidljive ni u zemljama koje nemaju takvu restriktivnu politiku. Čelnici Tvitera pronašli su rešenje za to, pa će tako sada pojedini "tvitovi" biti izbrisani u zemljama koje to zahtevaju, ali će ostati vidljivi u zemljama kojima njihov sadržaj ne smeta.
"Sloboda izražavanja zauzima visoku poziciju na našoj listi prioriteta, tako da se trudimo da obrišemo što manji broj poruka", rekao je za "CNN" portparol Tvitera Džodi Olson i dodao da i dalje postoje zemlje u kojima je cenzura tako velika da Tviter uopšte nije zastupljen.
Džilijan Jork, koja se zalaže za internacionalnu slobodu izražavanja u organizaciji "Electronic Frontier Foundation", istakla je da se Tviter često suočava sa zahtevima vlade za ograničavanje sadržaja. "Oni jednostavno rade najbolje što mogu u teškim situacijama", ocenila je ona.
