Šta će reći evropski ministri o vizama?
Problem lažnih azilanata i mehanizam za suspenziju bezviznog režima biće na dnevnom redu današnjeg sastanka ministar unutrašnjih poslova EU. Ne očekuje se da bilo kakva odluka o tom pitanju bude doneta danas, već će ministri razmeniti mišljenja kako da se mehanizam sprovede kroz komplikovanu proceduru evropskih institucija.
Švedski ministar za migracije i azil Tobijas Bilstrom izjavio je da će Savet ministara Evropske unije danas u Luksemburgu razmotriti "priliv lica sa Zapadnog Balkana
koja neosnovano traže azil" u zemljama EU, zloupotrebljavajući slobodu putovanja bez viza.
|
U Švedskoj je otkako je 2009. uvedena vizna liberalizacije 15.000 lica zatražilo azil, u ogromnoj većini potpuno bez osnova, a tokom 2010. najviše onih koji su tražili azil bilo je iz Srbije, i to više nego, recimo, iz Somalije i Avganistana. |
Ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU će, po rečima Bilstroma, razmotriti "usvajanje mehanizma za privremeno ukidanje vizne liberalizacije", kao i načine kako da se izbegne priliv lažnih azilanata.
Švedski ministar je naveo da su tu po sredi manjinska prava i ekonomski razlozi. "Ne želimo da govorimo o Srbiji ili Makedoniji, jer je to pitanje koje se može ticati ubuduće i Jermenije, Gruzije, Azebejdžana, Ukrajine", dodao je.
Bilstrom je podvukao da je to važno i za sve druge zemlje koje bi tražile da dobiju režim ulaska bez viza na teritoriju EU.
Bilstrom je podvukao da je pitanje "lažnih azilanata" veoma važno i kao "problem manjina na Zapadnom Balkanu". "Moramo razmotriti kako pospešiti manjinska prava u tom regionu s ciljem da se izbegne stavljanje na snagu mehanizma privremenog ukidanja vizne liberalizacije", dodao je.
Vilhelm: Vraćanje viza bilo bi katastrofalno
Ponovno uvođenje viza srpskim državljanima za putovanja u zemlje EU bilo bi katastrofalno, kaže nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm.
"Niko ne bi želeo da se to dogodi i mi radimo sa srpskom vladom na tome da se to spreči", rekao je ambasador novinarima posle susreta sa studentima koji su pobedili na konkursu "Dobrodošli u Nemačku".
Podsetivši da se Nemačka, ali i mnoge druge članice EU, suočavaju sa problemom prevelikog priliva podnosilaca zahteva za azil, Vilhelm je rekao da Berlin pokušava da skrati proceduru razmatranja kandidatura, koja sada predugo traje i puno košta. |
Izveštaj Evropske komisije o drastičnom porastu broja azilanata iz zemalja Zapadnog Balkana i rasprava o uvođenju mehanizma za suspenziju bezviznog režima biće prva tema današnjeg sastanka 27 ministara policije.
"Imamo problem sa lažnim azilantima, imamo pismo šest ministara i očigledno je da se ovo pitanje mora razmotriti", rekao je diplomata blizak kiparskom predsedništvu EU koji je insistirao na anonimnosti.
Ranije je saopšteno da su ministri unutrašnjih poslova Nemačke, Belgije, Holandije, Luksemburga, Francuske i Švedske tražili hitno razmatranje mogućnosti da se građanima Srbije i Makedonije ponovo uvedu vize za putovanja u EU zbog velikog priliva lažnih azilanata.
Diplomata je, međutim, objasnio da nikakva odluka o tom pitanju neće biti doneta danas, već će ministri samo razmeniti mišljenja kako da se mehanizam sprovede kroz komplikovanu proceduru evropskih institucija.
"Ne očekujem da će rezultat rasprave u četvrtak ući u zaključke", rekao je neimenovani diplomata.
Predlog Komisije o uvođenju mehanizma za privremenu suspenziju bezviznog režima, poznat i kao "zaštitna klauzula", već godinu i po dana je u proceduri, a stupiće na snagu tek ako ga bude usvojio Evropski parlament.
"Neke zemlje, predvođene Nemačkom, sada vrše pritisak na Savet da se zaštitna klauzula hitno prosledi Parlamentu, ali ne dele svi to mišljenje", rekao je diplomata, i dodao da mnogi smatraju da nije fer da velikom broju građana bude uskraćena sloboda kretanja zbog relativno malog broja lažnih azilanata.
Gerald Knaus i Aleksandra Štiglmajer iz nezavisnog instituta Evropska inicijativa za stabilnost dele to mišljenje.
"Ponovo uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana bila bi fundamentalna i sistemska greška", upozorili su oni u kritičkom tekstu koji je uoči sastanka ministara objavljen na briselskom internet portalu "EuObzerver".
Ukazali su da je uzrok povećanog priliva lažnih azilanata u Nemačku i neke druge zemlje duga i komplikovana procedura odlučivanja o zahtevima za azil, tokom koje azilanti dobijaju relativno visoku novčanu pomoć.
Knaus i Štiglmajer sem toga tvrde da nije fer tražiti od Srbije i Makedonije da uvode posebne mere prema Romima, koji preovlađuju među podnosiocima zahteva za azil, jer bi se time ozvaničila diskriminacija.
"Jedino trajno i efikasno rešenje je da zemlje članice EU reformišu sistem rešavanja zahteva za azil kod svoje kuće", piše u tekstu pod naslovom "Populizam u Briselu - kako rešiti azilantsku krizu?"
Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon ranije je rekla da bi zaštitna klauzula pred parlamentom mogla da se nađe do kraja godine, kao i da poslanici trpe veliki pritisak da ona bude usvojena.
