Ponedeljak 20. 11. 2017.
Washington
10
  • Chicago
    -00
  • New York
    -20
  • Belmont
    -00
  • Atlanta
    10
  • Boston
    -10
  • Firt
    20
  • Denver
    -20
  • Detroit
    -10
  • Dover
    40
  • Hartford
    10
  • Orlean
    -00
  • Helena
    -00
  • Ren
    -20
  • Honolulu
    190
  • Las Vegas
    60
  • Portland
    110
  • Salem
    -10
  • Santa Fe
    -10
  • Tampa
    100
  • Topeka
    70
0
Subota 03.08.2013.
06:08
B. Božin - Vesti A

Zgrade iz budućnosti

Margot Krasojević ne odgovara profilu standardnog arhitekte. Margot je, slobodno se može reći, revolucionarka u arhitekturi koja, koristeći kompjutersku simulaciju i specijalne programe, ispituje vezu između psihologije, neurologije, fobija i iskustva prostora, i tako definiše kriterijume za svoju viziju. Njena dela i originalnost zadivljuju stručnu javnost, a idejom da ukrsti svoja znanja iz realnog i fiktivnog napravila je bum u svetskom dizajnu.

Dr Margot Krasojević
 

Zgrade od cigle i betona ne nalaze se u njenoj mapi radova, umesto toga tu je "sajens-fikšn" projekat hidroelektričnog zatvora sa vodopadom, koji bi trebalo da bude izgrađen usred Pacifika, na kanadskoj obali. Ideju je našla u prošlosti, u legendarnom zatvoru-ostrvu Alkatrazu, iz kojeg za 29 godina, koliko je korišćen, nije uspeo nijedan od 14 pokušaja osuđenika da pobegnu i dočepaju se 2,4 kilometra dalekog kopna. I iz njenog futurističkog zatvora pogled se pruža na beskrajno plavetnilo mora, a jedini zvuk koji bi se čuo je šum zatvorskog vodopada. Unutrašnji zidovi su od stakla, tako da su sve ćelije pregledne kao na dlanu.


Magnetna lampa

Čitava konstrukcija je boje senfa , što je jedan od elemenata koji bi psihološki delovao na zatvorenike. Ali, to nije sve o ovom Alkatrazu budućnosti. Talasi koji zapljuskuju tornjeve na kojima bi stajao zatvor pokretali bi Tajsonove turbine na proizvodnju električne energije za potrebe građevine, uključujući vodopad, a struje bi bilo dovoljno i za izvoz na kopno.
 

Profesor univerziteta

Margot Krasojević je rođena 19. juna 1975. godine u Londonu, gde je studirala i doktorirala arhitekturu na Bartlet univerzitetu, kao i psihologiju. Radila je u jednom od najpoznatijih svetskih arhitektonskih biroa kod čuvene Zahe Hadid, NOX-u, i predavala je na univerzitetima u Vašingtonu, Berkliju i Ostinu. Osnovala je 1998. sopstvenu firmu za digitalni dizajn i istraživanje Decodeine sa predstavništvima u Londonu, Beogradu, Pekingu i Moskvi. Pored toga, dr Krasojević je napisala dve monografije o teoriji arhitekture i završava treću knjigu. Osim toga je kritičar, konsultant i predavač savremenog dizajna. Specijalizovala se i za popularizaciju arhitekture kroz medije. Izlagala je u Tel Avivu, Njujorku, Vašingtonu, Mančesteru, Pekingu, Torontu...

- Interesuje me postojanost u korišćenju tehnologije ne samo kao sredstva za razvijanje formalnog i strukturnog arhitektonskog jezika korišćenjem softverskih programa već i šta to znači u pogledu dinamike ili prihvatanja - objašnjava genijalna dizajnerka srpskog porekla koja živi i radi u Londonu. Da li će i kada superzatvor postati realnost, ostaje da se vidi. Kineski investitori su u svakom slučaju već pokazali zainteresovanost za njenu ideju.

Odmor na litici

Hidroelektrični zatvor sa vodopadom

Isto tako originalni su i njeni ostali projekti, poput Džetvej hotela u glavnom gradu Katara, Dohi. Ovaj neobični hotel zapravo je pokretni luksuzni apartman, koji može da se doveze do privatnog aviona klijenta i omogući mu da u njemu provede dan pre nego što produži let. Za izgradnju su korišćeni najsavremeniji materijali, a uz to poseduje nezavisnu električnu energiju koju proizvode radioaktivni elementi, i to na period od 10 godina, bez potrebe za eksternim napajanjem.

Hidroelektrični zatvor sa vodopadom

Magnetna lampa

Fantastična je i ideja visećeg hotela - kampa za alpiniste, koji je dizajnerka napravila za francuskog naručioca, a predviđeno je da se podigne u blizini Kana. U ovoj studiji se koristi specijalno staklo i elementi u obliku prizme, kako bi se "izmenio način na koji alpinista vidi svoje okruženje i podstakla različita psihološka iskustva na osnovu suptilnih promena u viziji".

- Moja najveća inspiracija je Nikola Tesla - otkriva Margot, čiji su roditelji poreklom iz Beograda. - Što se više radi istraživanja u oblasti kretanja, promene okruženja i dinamične geometrije u dizajnu, utoliko više možemo da razumemo koje kontekstualne promene životne sredine mogu biti uhvaćene u njihovoj formi i arhitektonskom tipologijom. Arhitektura reaguje i utiče na stalnu promenu okoline, a ovaj proces uvek ponovo otkriva, redefiniše i menja samog sebe.

Lampa koja lebdi

Da nije zaboravila zemlju predaka, Margot je dokazala time što je projektovala Pizoelektrično igralište za Pionirski park u Beogradu 2011. godine. Ovaj svojevrsni baldahin napravljen je tako da atmosferske padavine sa uvijenog krova odvodi u bazen koji se nalazi ispod, gde voda prelama svetlost tako da osvetljava unutrašnjost strukture. Kretanje kroz prostor, bilo da su u pitanju deca koja se tu igraju ili je u toku nastup nekog benda, pokreće poluprovodne pizoelektrične diskove koji proizvode struju. Ova struja se dalje vodi u specijalno staklo od koga je napravljena kupola koja osvetljava unutrašnjost. Kupola uvek svetli drugačije, u zavisnosti od vrste dešavanja u njoj.
 

Letelica protiv opasnog zračenja

Poput futurističke bajke deluje i projekat letelice koja bi nadoknađivala nedostatak ozona i filtrirala opasne sunčeve zrake, konvertujući ih u bezopasnu svetlost. Ona bi se dalje sistemom ogledala slala u zone na zemlji bezbedne od zračenja. Ovako projektovani veštački izvori svetla mogu da se podese tako da simuliraju letnje sunce, menjajući fizički prostor kreiranjem iluzije prirodnog svetla.
- Drugačija ostvarenja u arhitekturi se dešavaju svaki dan i verujem da tehnologija utiče najviše na društvene običaje i na naše okruženje. Arhitektura je uvek bila sporija u menjanju identiteta, ali pošto kao društvo živimo brzo i uz velike promene, to takođe utiče i na njen kontekst - kaže Margot.

Pre nekoliko godina uradila je i projekat za hotelski kompleks Montenegro u Budvi, i to na strmoj litici, koji se sastoji od niza dramatičnih ugaonih oblika na kaskadama, čime se oponaša tradicija gradnje na stenovitim padinama Crnogorskog primorja. Projektovala je takođe i privatne vile u Splitu, Dubrovniku i Crnoj Gori.


Osim arhitekturom, Margot Krasojević se bavi i dizajnom. Upravo ovih dana pojavila se njena lampa koja lebdi na magnetnom jastuku i slobodno rotira bez kontakta sa podlogom, za koju je dobila nagradu na konkursu INHABITAT za 2013. godinu.


- Trenutno radim dizajnersko istraživanje sa Žak Ružeri fondacijom za inovativnu i futurističku arhitekturu. Moji uzori u arhitekturi su Tojo Ito, Oskar Nimajer, Karlo Skarpa i Čarls Leutner - kaže za "Vesti" ambiciozna Srpkinja, koja trenutno projektuje i aerodromsku zgradu u Pekingu i privatne vile u Ordosu, u Mongoliji.


Od svog slavnog zemljaka Nikole Tesle Margot je očito naučila ono najbitnije, a to je da svet učini premalim za svoje ideje.

TRENUTNO NAJČITANIJE
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Džejms Ruf (46)
GUBITNIK
Miroslav - Muta Nikolić (61)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Vreme je da sa svojom voljenom osobom prodiskutujete iskreno i konkretno. Iznenadiće vas šta sve ona zna i koliko dugo čeka takav razgovor.
SAVET: budite iskreni.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
U iskušenju ste da voljenoj osobi kažete svašta u lice. Pre toga nije loše da se preispitate koliko ste spremni da se suočite sa svakom mogućom posledicom.
SAVET: ne nasedajte na provokacije.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Ako ste sa nekim u zajedničkom biznisu, možete se susresti sa nepremostivim problemom iz koga je pravo rešenje jedino raskid saradnje.
SAVET: prihvatite odgovornost.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2017 © - vesti online