"Moskva izigrava silu, a Putin samo blefira"
Odnosi Rusije i SAD su doživeli tačku preloma 1999. na pitanju Kosova, otkada Moskva stvara iluziju da je svetska sila, piše Stratfor uz ocenu da ruski predsednik Vladimir Putin blefira po pitanju Sirije kada igra na kartu moći.
Napad SAD na Siriju bi ponizio RusijuAsadov režim ima dugu istoriju odnosa s Rusijom još od 1970. kada je Hafez al-Asad, otac aktuelnog predsednika izveo državni udar i priklonio se Sovjetskom Savezu. "U iluziji globalne sile koju Putin nastoji da stvori, pad Asada bi strahovito podrio njegovu strategiju osim ako SAD ne uđu u još jedan dugačak i skup sukob na Blikom istoku", navodi Stratfor, ali ocenjuje da se SAD verovatno neće značajnije mešati u Siriji. Napad na Siriju bi Rusiji mogao naneti poniženje slično onom koje su SAD doživele s Gruzijom, navodi Stratfor i dodaje da će "SAD demonstrirati da ruske brige ne uzimaju u obzir i da Rusija nema odgovor ako i kada SAD odluče da deluju". To će naneti udarac i Putinovom nastojanju da u domaćoj javnosti pokaže da je Rusija svetska sila, navodi Stratfor, ali i dodaje da ipak od Sirije ne zavise ni budućnost Putina ni Rusije, pošto "Sirija nije toliko važna". |
Rusija je posle raspada Sovjetskog Saveza bila u rasulu i ni SAD ni druge zemlje je nisu uzimale za ozbiljno, navodi ova agencija za strateške analize, uz ocenu da ruski predsednik Vladimir Putin sada blefira da je Rusija svetska sila, iako je u realnosti tek regionalna sila.
"On je pokušao da projektuje snagu koju nema, i to je uradio dobro. Za njega Sirija
predstavlja problem zato što će SAD prozreti njegov blef, a on nema jake karte", navodi Stratfor.
Putin i Obama su se sreli u okviru samita Grupe 20 u Sankt Peterburugu gde su 20 minuta razgovarali o Siriji, ali je sastanak prošao u hladnoj atmosferi i bez zaključaka.
Tenzije iskazane između Moskve i Vašingtona pobudile su sećanja iz Hladnog rata, kad je Rusija bila svetska sila.
"A to je upravo raspoloženje koje je Putin hteo da stvori. Tu počinje Putinov blef".
Tačka preloma moći Rusije i SAD - Kosovo
"Tačka preloma je došla tokom kosovske krize. Slobodan Milošević, lider onoga što je ostalo od Jugoslavije, bio je ruski saveznik. Rusija ima istorijske odnose sa Srbijom i nije želela raščlanjavanje Srbije s nezavisnim Kosovom", navodi se u analizi.
Za to su postojala tri razloga - Moskva je negirala masakr Albanaca na Kosovu, pošto za to dokazi nisu bili jasni; nije želela promenu granica u Evropi, jer bi to moglo da utiče i na Rusku Federaciju; smatrala je da napad bez odobrenja UN i ruske podrške može podriti i međunarodno pravo i poštovanje Rusije.
|
Pročitajte sve o Siriji OVDE |
SAD i saveznici u NATO dvomesečnim vazdušnim napadima nisu mnogo
toga postigli, pa su se obratili Rusiji za rešenje sukoba, navodi Stratfor, dodajući da je ruski posrednik isposlovao sporazum kojim je prihvaćeno "neformalno" odvajanje Kosova, ali uz razmeštanje ruskih mirovnjaka za zaštitu Srba na Kosovu. Primirje je stupilo na snagu, ali deo o ruskim mirovnjacima nikada nije u potpunosti sproveden.
"Rusija je osećala da je zaslužila više poštovanja po pitanju Kosova, ali nije mogla da očekuje više imajući u vidu svoju slabu geopolitičku poziciju u to vreme. Ipak, incident je poslužio kao katalizator da rusko rukovodstvo pokuša da zaustavi propadanje zemlje i ponovo zadobije poštovanje. Kosovo je jedan od mnogih razloga što je Vladimir Putin postao predsednik", navodi Stratfor.
