Evropska unija pristala na Južni tok
Evropska komisija i Rusija će tražiti zajedničko rešenje za Južni tok, bez revidiranja međudržavnih sporazuma sa zemljama kroz koje prolazi taj gasovod, preneo je danas ruski dnevnik "Vedemosti".
Kako navodi list pod naslovom "Evropa pristaje na Južni tok", tu informaciju su za "Vedemosti" potvrdili predstavnici ruskog Ministarstva energetike i evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera.
Tako će se se o rešenju za Južni tok razgovarati sa Gaspromom, bez daljeg uslovljavanja zemalja kroz koje prolazi taj međunarodni gasovod. Gasovod Južni tok prolazi i kroz Srbiju. Rusija i EU dogovorile su se 17. januara o formiranju radne grupe za rešavanje tehničkih i pravnih pitanja u vezi sa projektom Južni tok, gasnoj ruti koja će zadovoljiti 15 odsto potreba Evrope za gasom do 2018. godine.
Krajem prošle godine Evropska komisija ocenila je da ugovori o izgradnji Južnog toka koje je Rusija zaključila sa šest zemalja članica EU i Srbijom nisu u skladu sa evropskim propisima, odnosno da krše Treći energetski paket. Ministarstvo energetike Rusije saopštilo je početkom decembra 2013. da je dobilo zvaničan zahtev od Evropske komisije o neophodnosti revizije sporazuma koje je Rusija sklopila sa zemljama učesnicama Južnog toka.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je kasnije izjavio da su ti sporazumi iznad dokumenta EU, odnosno Trećeg energetskog paketa, koji je ocenio kao "nacionalni", ali je ukazao da je Rusija spremna na dijalog.
Izradnja deonice gasovoda kroz Srbiju koji će koštati 1,9 milijardi evra, a simbolično je počela 24. novembra. Projekat izvodi preduzeće "Južni tok Srbija" u kojem Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva.
Južni tok trebalo bi da ruski gas dovede do Italije cevima ispod Crnog mora i kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije. Vrednost projekta je 16 milijardi evra, a isporuka gasa bi trebalo da počne 2016. godine.
