Putin, novi Ruski car (12): Drugi Hladni rat
Vladimir Putin je najmoćniji čovek na svetu. Moćniji je i od predsednika SAD Baraka Obame. Tako je objavio američki magazin "Forbs" u svojoj tradicionalnoj listi najmoćnijih ljudi na svetu.
Magazin navodi da je Putin pokazao svoju dominaciju ne samo u diplomatskim manevrima tokom krize u Siriji, već se spominje i njegova uloga u vezi sa sudbinom bivšeg obaveštajca SAD Edvarda Snoudena.
Na titulu najmoćnijeg čoveka na svetu Putin je rekao: "Zahvalan sam stručnjacima iz 'Forbsa', ali ja se prema tome odnosim na sledeći način: pre svega, to čoveka može da sputa prilikom donošenja odluka. Danas jedan lider ima taj status, a sutra neki drugi. To je normalno, stručnjaci se bave svojim poslom. Ali ja radije na to ne obraćam puno pažnje. Ako čovek tome pridaje previše značaja, to će početi da utiče na njegove odluke. A to bi bilo veoma žalosno".
NOVA KARTA SVETA
Međutim, prvi čovek Rusije je i pored ovako skromnih gledišta o svojoj moći, danas ipak jedan od malo političara u svetu koji sebi može da priušti i sledeću izjavu: "Onaj ko uzme oružje, biće uništen. A sa svima ostalima možemo da razgovaramo". Ovo je samo jedan od kategoričnih stavova Vladimira Putina, čija je pojava unela pometnju i svojevremeno najavila dolazeću preraspodelu snage i moći na svetskoj političkoj, pa i vojnoj sceni. Odmeravanje snaga Rusije i Zapada, zbog situacije u Ukrajini, traje već nedeljama.
Na karti Rusije granice su već prekrojene. Krim je ponovo u sastavu Ruske Federacije, posle 23 godine ukrajinske "nezavisnosti" i posle skoro šest decenija, koliko je prošlo od momenta kada je Nikita Hruščov poklonio krimsko poluostrvo Ukrajincima! Uostalom, Krim je i u istoriji već bio mesto na kojem su se dogovarale granice. Krajem Drugog svetskog rata saveznički lideri, Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil i Josif Staljin sastali su se kako bi podelili Evropu. Taj sastanak, koji se održao u Jalti, letovalištu na Krimu, bio je i početak Hladnog rata. Pa, danas mnogi postavljaju isto pitanje - da li su poslednja dešavanja u Ukrajini i na Krimu uvertira za novi Hladni rat? Zapadne sile izgleda potcenjuju odlučnost Kremlja da brani svoje interese i nisu izvukli pouke iz lekcija iz nedavne istorije, pre svega onih koji se tiču Gruzije. Uz to, oni kao da zaboravljaju da Vladimir Putin vrlo pažljivo posmatra približavanje NATO ruskim granicama i da mu se to nimalo ne sviđa. Proširenje NATO na istok do Rusije i na zemlje koje su nekada pripadale Sovjetskom savezu, poput Gruzije i Ukrajine, Moskva doživljava kao provokaciju i nema sumnje da će adekvatno reagovati.
Da neće samo nemo posmatrati, to je pre nekoliko dana potvrdio i sam Putin. On je rekao da su zapadne zemlje, na čelu sa SAD prešle crvenu liniju i da će Rusija braniti svoje interese. On je kazao da se Zapad u praksi "ne rukovodi međunarodnim pravom, već pravom sile".
"Oni su uvereni da su posebni, da im je dozvoljeno da rešavaju sudbinu sveta. Da mogu samo oni da budu u pravu. Ponašaju se kako požele. Što ovde, što tamo, primenjuju silu protiv suverene države. Izgrađuju koalicije po principu ko nije sa nama, on je protiv nas", rekao je Putin i podsetio na bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, na Iran i Irak i Libiju, kao i niz "obojenih revolucija".
Putin, novi Ruski car: |
Ističući da Zapad treba da prestane sa "histerijom" i "hladnoratovskom retorikom" i da prizna da Rusija ima svoje interese koji se moraju uvažavati, te da je Rusija protiv "gazdovanja" NATO na istorijskim teritorijama Rusije, Putin je rekao da Rusija "ne želi podelu Ukrajine" i da "uvažava teritorijalnu celovitost ukrajinske države". Međutim, činjenica je da ovako oštra retorika u dijalogu između Rusije i Zapada, oko krize u Ukrajini, nije zabeležena za poslednjih 20 godina. Čak i za vreme događaja u Južnoj Osetiji u avgustu 2008. niko nije otvoreno pretio Rusiji sankcijama, a kamoli ih uveo.
Podsećanja radi, pre šest godina gruzijske trupe, potpomognute SAD i još nekim zapadnim zemljama, napale su Južnu Osetiju, čime je prekršeno primirje i ubijeno na stotine ljudi, ruskih građana i pripadnika mirovnih snaga. Ruska vojska je munjevito intervenisala i sukob je okončan. Rusija je uzela pod zaštitu narod Južne Osetije, a posle izvesnog vremena na političkoj karti sveta pojavile su se nove države - Južna Osetija i Abhazija. Ruski analitičari ocenjuju da je glavni pozitivan efekat priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije bila demonstracija ruske geopolitičke moći. Oni su uvereni da je Moskva operacijom "primoravanja Gruzije na mir" 2008. umnogome pokvarila planove širenja NATO na zemlje postsovjetskog prostora. Stručnjaci ne isključuju da bi jedna od ove dve države u daljoj budućnosti može postati subjekt Ruske Federacije.
POVRATKA NEMA
Takođe, nepriznata državica Prednjestrovlje, koja se još 1990. otcepila od Moldavije, godinama se zalaže za ulazak u Rusku Federaciju. Većinsko stanovništvo ovde je rusko, pa otuda ne čudi što 97 odsto građana ovog regiona želi da se priključi Rusiji. Zbog svega toga, mnogi veruju da je Krim samo početak. Slični referendumi uskoro bi mogli biti organizovani i u Pridnjestrovlju, Abhaziji, Južnoj Osetiji. geopolitička slika Evrope će se, sasvim sigurno, još menjati. Priznavši jednostranu nezavisnost Kosova, Zapad je otvorio Pandorinu kutiju. Povratka nema. Sasvim sigurno, posle pripajanja Krima Rusiji Putin je sebi osigurao značajno mesto u novijoj istoriji, i to ne samo nacionalnoj.
LjUBIMAC SRBA
Kandidat za Nobelovu nagraduRuski predsednik Vladimir Putin kandidovan je za Nobelovu nagradu za mir za 2014, a proglašen je i svetskim političarem broj jedan u 2013. godini prema anketi sprovedenoj u informativnim medijima u svetu. |
Vladimir Putin je najomiljeniji političar u Srbiji, pokazuju istraživanja. Stručnjaci tumače da je to zato što je ruski predsednik do sada iskoristio mnogo prilika da svetskoj javnosti skrene pažnju na pojedine činjenice koje se tiču Srbije, i to "na tako ubedljiv način koji se retko može čuti i od samih srpskih zvaničnika". Putin je mnogo puta kritikovao SAD i zapadne zemlje zbog svog odnosa prema malim narodima, uključujući i Srbe. A Srbima se dopada i njegov čvrst stav po pitanju Kosova i Metohije.
"Podrška jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova je nemoralna i protivpravna. Kako vas nije stid, Evropljani, da sa takvim dvostrukim standardima pristupate rešavanju istih pitanja u raznim delovima sveta? Kada kažete da je Kosovo poseban slučaj, to je sve laž. Nikakvog posebnog slučaja tamo nema, i svi to odlično znaju. I, naravno, mi ćemo pitanje takvog ponašanja postaviti u Savetu bezbednosti UN", rekao je Putin. Putin je, kako tumače analitičari, preko nedavne posete potpredsednika Dmitrija Rogozina, inače poreklom Srbina, ponudio Srbiji da povrati suverenitet i snagu.
"Rusija je sa vama, Putin je sa vama, potrebna nam je jaka Srbija koja će zastupati svoje stavove", rekao je Rogozin u Beogradu. Putin je rekao da će učiniti sve da Srbija ima budućnost i da će raditi na tome da Srbija i Rusija imaju zajedničku budućnost. Ruska javnost zaključuje da u takvim izjavama i postupcima ruskog predsednika treba tražiti odgovor zašto je Putin toliko popularan među Srbima.
